U subotu se slavi Krstovdan, u nedelju Bogojavljenje, a u ponedeljak sveti Jovan Krstitelj.
Tri velika praznika nižu se jedan za drugim, svaki sa svojim verovanjima i običajima, a svi su u vezi sa krštenjem Isusa Hrista.
Krstovdan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u subotu 18. januara slave Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.
Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordan.
Krstovdan slavimo uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji slavimo 27. septembra kao uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na kome je Gospod razapet. Ovog dana u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja, piše na sajtu SPC.
Običaj nalaže strogi post zbog kako bi se telo i duša pripremila na ispijanje bogojavljenske vodice.
Pored odlaska u ckrvu, molitve i paljenja sveće za zdravlje svih ukućana, ovog dana je veoma važno da imate pozitivne misli.
Bogojavljenje
Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika i obeležava se 19. januara. Prema hrišćanskoj tradiciji, Isus Hrist je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio sveti Jovan. Predanje kaže da se u bogojavljenskoj noći otvorilo nebo i Sveti Duh je sišao u obliku goluba na Isusa Hrista.
U narodu se praznikom Bogojavljenje završavaju nekršteni dani, a ovaj praznik zove se i Vodice ili Vodokršće – ta imena potiču od bogojavljenske vodice koja se tog dana u crkvi osveštava i deli narodu jer se veruje da ima čudotvornu moć.
Oko Bogojavljenja su se razvili se neki od najlepših narodnih običaja koje treba ispoštovati kako na sam taj dan, tako i u noći koja mu prethodi. Na bogojavljensko veče, kaže predanje, otvaraju se nebesa. Treba jasno zamisliti želju, pa u ponoć pogledati u nebo i poželeti da se ona ostvari.
Poznat je običaj i da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk na Krstovdan, 18. januara uveče jer se veruje da će uoči Bogojavljenja sanjati muškarca za koga će se udati. Za Bogojavljenje se u reku baca Časni krst, koji bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje bogojavljanske vodice, a onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.
Brojni vernici na Bogojavljenje idu u crkvu po vodicu kojom će se ukućani posle umiti uz molitve. Tom vodom se prska i kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila, a pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti.
Na dan Bogojavljenja ne treba ništa u kući raditi, prati veš, a tkanje obavezno izostaviti. Nikako imati zle misli, želeti ili činiti drugome zlo. Na ovaj dan nije obavezno postiti.
Veruje se i da od vremenskih prilika za Bogojavljenje zavisi kakvo nas vreme očekuje – ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, godina biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna. Treba izaći na neku vetrometinu i puštati pomalo pepela iz ruku. Tako se određuje koji je vetar „pobedio“ na Krstovdan – ako duva istočni vetar, godina će biti sušna, ako duva jugo, biće kišna, ako duva zapadnjak, biće rodna, ali i olujna, a ako je prevladao severac, biće hladna.
Sveti Jovan Krstitelj
Sveti Jovan Krstitelj, koji je po verskom učenju najavljivao Hristov dolazak i krstio božijeg sina, slavi se 20. januara. Sveti Jovan je u reci Jordanu krštavao svakoga ko se pokajao, živeo je jednostavno i asketski, a ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
Naši preci su odvajkada verovali da se baš na dan svetog Jovana dešavaju razna čuda uz pomoć ovog svetitelja i odatle potiče mnoštvo narodnih običaja vezanih upravo za ovaj dan, piše Danas.
Na svetog Jovana vernici ne treba da u ruke uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo. Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje, čak ni jabuka – ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
Narodni običaji kažu da žene nikako ne treba da diraju pletivo, makaze niti igle „da im miševi ne bi grizli veš“. S druge strane, to je idealan dan za polazak na put, ukoliko ste ga planirali, jer ćete imati zaštitu ovog sveca.
Sveti Jovan se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.
Izvor: Nova.rs