Region Danas
M. S. (16), jedan od dvojice dečaka koji su se u utorak utopili na Adi Ciganliji u Beogradu, nastradao je spasavajući druga. S. Č. (16
Njegov prijatelj iz osnovne škole skočio je u vodu i davio se, pa je M. držeći se za ponton ispružio nogu, za koju se dečak uhvatio i povukao ga u jezero. Tu su se obojica najverovatnije upetljali u travu i nastradali.
Ovo je sažetak informacija, koje objašnjavaju šta se dogodilo na Adi Ciganliji i kako su se dečaci dobri drugovi utopili, koje je iz policije dobio otac dečaka M. S. Policija je skinula i pregledala snimke nadzornih kamera na Adi. Otac u žalosti, velikom bolu i suzama u očima priča o herojskom pokušaju svog sina da spasi druga od davljenja. Toliko velikom da je i sam sa njim stradao.
– Imam i mlađeg sina, koji je u školi u Sremčici završavao osmi razred i slavili su, pa je M. krenuo kod njega da mu se potpiše na majicu i da se vesele, jer mu je brat najavio da će doći i trubači – priča utučeni otac i dodaje:
– Negde na pola puta pozvala ga je devojka, koja je osmi razred, da dođe kod nje na Adu, gde ona slavi kraj osnovne škole sa društvom. On se malo dvoumio i odlučio da ode kod nje.
Nenad kaže da ne zna gde se M. sreo i našao sa S. Č., dobrim drugom iz osnovne škole, koji je sad išao u školu u Železniku, ali da su njih dvojica bila na Adi sa razredom M. devojke:
– Kažu mi da je bilo mnogo dece i da je njih 30 skočilo u vodu sa pontona kod tornja na Adi, a sa njima i S. Č. Moj sin nije hteo da se kupa. Onda je S. Č. počeo da viče, da lupa rukama po vodi, a oni su u prvi mah mislili da se on šali, glupira i da ih plaši. Kad je sin shvatio da je ozbiljno i da se davi, devojci je dao telefon i na brzinu se skinuo u gaće da skoči da mu pomogne, ali kako se dečak primakao pontonu, odlučio je da mu pruži nogu da se uhvati, a rukama se držao za ponton. Nažalost, drug kad ga je uhvatio, povukao ga je i on je upao u vodu. Moj sin je bio odličan plivač, ali kažu mi da su se najverovatnije upetljali i zamrsili u travu, koja je tu vrlo žilava i ne može da se iščupa – rekao je otac, piše Informer.
Rampa na Adi
Otac nastradalog dečaka Nenad S. apeluje da se narednih godina zabrani deci da ulaze na Adu Ciganliju, kad obeležavaju kraj školske godine.
– Neka na rampu tog dana stane patrola policije i vraća ih sve u grupama. Na Adi su mi rekli da su terali grupe dece sa pontona i sa plaža, koji su se kupali, ali da oni onda otrče na drugo mesto. Svi treba sa njima o tome da razgovaraju i u školama i roditelji kod kuće – ističe Nenad.
Nenad kaže da je tad bio kod kuće i da ga je zvala devojka sa sinovljevog telefona.
– Kad je zazvonilo oko 16.50 časova pomislio sam da su se prskali ispred škole mlađeg sina, da su potpuno mokri, pa sad zovu da im donesem suve stvari da se presvuku. Međutim, progovorila je njegova devojka, kaže “dođite brzo, M. je skočio za drugom u vodu i nisu izašli”. Rekao sam joj da istrči na šetalište da traži pomoć i ona je to učinila, ali nikoga nije bilo. Druga deca su se uplašila i razbežala. Ja sam dojurio, ni sam ne znam kako. Kad sam došao žive duše nije bilo, da neko priđe i pomogne. Samo je ta devojčica klečala sama na pontonu kraj vode i plakala. Dete je bilo u potpunom šoku – rekao je otac.
Otac kaže da nikoga ne krivi, niti osuđuje, da bi on sve isto uradio kao njegov sin i da je jedino želeo da zna istinu kako se sve dogodilo.
M. S. je taj dan završio je drugi razred Saobraćajne škole u Zemunu, smer lakirer. Njegova razredna potpuno potresena i uplakana došla je kod oca da mu izjavi saučešće.
Ona kaže da joj je bila privilegija i čast što je poznavala stradalog dečaka i bila mu nastavnik.
– On je bio lek za sve nas u školi. Imao je divan odnos sa nastavnicima, uživali smo u njegovom društvu. On je baš voleo da bude lakirer, da radi to. Uživao je. Iz Velike Moštanice je dolazio u Zemun u školu i nikada nije zakasnio. Bio je pomoć svima, šta god da treba, da slika svesku kad neko ne dođe, da pokaže domaći, ma bio je sjajan. Drugari su ga svi voleli. Da me je neko pitao kako dete treba da izgleda i da se ponaša, ja bih rekla kao M. On je bio primer dobrog deteta, a njegov otac dobrog roditelja – rekla je razredna.
Nenad i dalje pun bola, ali i snage da priča o svom sinu, kaže da je dečak u “Poršeu” pohađao praksu i da su tamo svi bili fascinirani koliko je odgovoran i vredan.
– Imao je u sebi onu vojničku disciplinu. Bio je neustrašiv, jak, razvijen, trenirao je svako veče u teretani. U osnovnoj školi nije bio dobar đak, ali se u srednjoj uz pomoć razredne i drugih nastavnika popravio, počeo da uči i postao odličan đak. Kažu mi da je bio đak za primer u Saobraćajnoj školi, najbolji u razredu. Eto, od svih tamo na Adi, on je jedini pokušao da pomogne drugu – kaže otac.
Izvor: alo.rs
