Region Danas
Afrička kuga svinja je virusna, veoma opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja za koju vakcina ne postoji
Uprava za veterinu preko veterinarskih organizacija na terenu, prati zdravstveno stanje i sprovodi stalni nadzor u populaciji domaćih i divljih svinja na afričku kugu svinja (AКS) na celoj teritoriji Srbije i preduzima sveobuhvatne mere u cilju sprečavanja širenja te zarazne bolesti.
“Ponovo apelujemo na sve uzgajivače svinja da ukoliko primete promene zdravstvenog stanja ili imaju uginuća svinja na svom gazdinstvu da hitno obaveste svog veterinara, a neophodno je i da lovci preduzimaju propisane mere”, savetuju iz Uprave.
Podsećamo da je afrička kuga svinja virusna, veoma opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja za koju vakcina ne postoji, a čija pojava je u Srbiji zabeležena 2019. godine.
Virus afričke kuge svinja, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, napada isključivo svinje i divlje svinje i nema opasnosti za ljude koji mogu da konzumiraju svinjsko meso u registrovanim objektima koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije.
U Srbiji je prvi put zabeležena 2019. godine, a sada je ponovo u našoj zemlji, međutim, na svu sreću, nema epidemije. Reč je o sporadičnom slučaju.
Kako smo tada precizirali, a i dalje važi, najveći problem problem kod ove bolesti jeste nepredvidivost.
Simptomi identični kao kod gotovo desetak bolesti. Ti simptomi su visoka telesna temperatura, gubitak apetita, drhtavica, poremećaj u disanju, malaksalost i umor. Smenjuju se faze dijareje i zatvora, krmače koje su trudne mogu da pobace, a posle samo nekoliko dana nastupa smrt.
U blažoj varijanti simptomi mogu da budu identični kao kod upale pluća.
Zbog nepostojanja mogućnosti vakcine vrši se eutanazija.
Po ljude afrička kuga nije opasna, ali ne pogađa samo svinje, i ne prenose ih samo one. Kako se prenosi, detaljnije možete da pročitate u našem posebnom tekstu.
Procedura – šta kad se utvrdi bolest
Procedura zapravo počinje i pre toga. Kao što smo pomenuli, iako još nije potvrđeno da li je reč o klasičnoj kugi, afričkoj, ili nekoj drugoj bolesti, i zbog nepostojanja ni leka niti vakcine, kako se pojave prvi znakovi sumnje, tako država reguje, rekli su prilikom pojave prvih slučajeva zaraženih svinja, ranije za naš portal u resornom ministarstvu.
Uništava se ceo obor, ali i susedni, i za to se poljoprivrednicima vraća naknada.
Ukoliko farmer sam primeti neke nepravilnosti, hitno treba da javi nadležnima koji će dalje postupati po postupku. Ministarstvo ujedno i apeluje na sve naše farmere da prijave bilo kakvu sumnju ili nedoumicu.
KAKO SE PRENOSI I DA LI JE OPASNA PO LJUDE
Po ljude afrička kuga nije opasna, ali ne pogađa samo svinje, i ne prenose ih samo one.
– Reč je o virusu koji može da se prenese na milion načina. Ne može da se predvidi, a žarište može da se javi bilo gde – objasnili su nam tada u resornom ministarstvu.
Bolest se širi preko telesnih tečnosti, pre svega, krvi, urina, izmeta, izlučevina iz nosa, i znoja. Svinje se mogu zaraziti i ako dođu u dodir sa zaraženom hranom ili vodom, ako dođu u kontakt sa leševima koji su zaraženi, drugim zaraženim svinjama ili drugim životinjama koji prenose virus a to su glodari, insekti pa i ljudi. Virus se takođe širi preko kontaminiranih predmeta, opreme, odeće, obuće, stajnjaka.
Zatim, prenosnici virusa mogu biti i ptice, pošiljke, kamioni…
Virus koji izaziva Afričku kugu svinja je izuzetno otporan. Može preživeti niske temperature, pa i celu zimu u lešu. Veliki problem su divlje svinje na čija kretanja se ne može uticati, a njihovo kretanje u divljini je prekogranično.
KAKO SE ZAŠTITI
Preventiva. Važno je redovno sprovoditi sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
Farmeri bi trebalo da rade na biosigurnosnim merama, odnosno podignu ih na viši nivo.
Ukoliko svinje hranite pomijama, poželjno je kuvati ih u vodi koja je minimalno temperature 80 stepeni celzijusa zbog toga što virus tu temperaturu ne može da preživi. Naravno, potrebno je da toplota dopre dovoljno duboko u hranu, tako da slobodno možete kuvati duže i na višim temperaturama. Isti princip važi i za vodu za svinje, prokuvati i ostaviti da se ohladi.
Dezinfekcija prostora u kome svinje borave i svih predmeta sa kojima dolaze u dodir je neophodna, a u to ulaze i odeća koju nosite kao i alat. Za tu svrhu se može koristiti etar, hloroform, hlorno krečno mleko, žavelova voda (natrijum hipohlorit), jedinjenja joda i naravno natrijum-hidroksid u dvoprocentnom rastvoru. Kada se nanesu dezinfekciona sredstva, treba ih ostaviti barem pola sata da deluju.
Ne puštajte svinje da se slobodno kreću. Ovo je u slučaju prisustva bolesti siguran način da se zaraze.
Lek, nažalost, ne postoji.
Izvor: telegraf.rs
