Region Danas
Blic
Urednik portala Vojvodinameteo Jovan Čabrilo rekao je danas da je uragan Milton koji je pogodio kopno Floride jedna od najsnažnijih oluja, ali da se očekuje da u narednih šest do sedam sati on napusti Floridu. Čabrilo je, govoreći za Tanjug, uporedio Milton sa uraganom Patrisia koji je 2015. godine pogodio Meksiko i naveo da je Milton doneo udare vetra od 250 kilometara na sat, što je kategorija tri.
“Sada je već uragan kategorije jedan, odnosno udari vetra su negde do 144 kilometara na sat, ali su zabeležene i obilne padavine koje su svakako uzrukovale poplave u pojedinim područjima”, rekao je Čabrilo.
Foto: AP/ Julio Cortez / Tanjug/AP
Foto: CRISTOBAL HERRERA-ULASHKEVICH / EPA;
Foto: CRISTOBAL HERRERA-ULASHKEVICH / EPA;
On je dodao da će centralni pojas Floride i dalje biti pod uticajem uragana, dok će istočna obala biti malo više pogođena kada uragan bude napuštao Floridu. Govoreći o formiranju uragana, Čabrilo je rekao da se oni drugačije formiraju od naših suptropskih ciklona koji vuku energiju iz temperaturnih razlika, odnosno da dobijaju energiju iz tople površine isparavajućeg okeana.
“Što je more toplije, a u ovom slučaju je temperatura bila 30 stepeni, to su uragani jači”, objasnio je Čabrilo.
Sličnih pojava ima i kod nas
On je naveo da su takve vremenske nepogode veoma opasne i ukazao da se i na našim prostorima poslednjih decenija javljaju pojave nalik tropskim ciklonima, poput Medikejna – Mediteranskog ciklona, dok meteorolozi iz Hrvatske istražuju Adrikejn ciklon.
“To su cikloni čija mehanika i fizika dosta podseća na tropske ciklone, a razlika je što nemaju toliko veliku površinu pod morem kako bi se razvili u snažne uragane poput ovih u SAD, odnosno u njihovom priobalnom području”, pojasnio je Čabrilo.
Superćelijske oluje najopasnije
On je rekao da su, kada je o Srbiji reč, glavni problem superćelijske oluje koje su najopasnije i čiji je mehanizam nastanka drugačiji, a sa kojima smo se tokom prošle godine suočili više puta.
Foto: Ivana Kešanski / Ringier
Foto: MUP / MUP
Čabrilo je dodao da je važno da prognoze budu tačne i blagovremene i podsetio je da je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) prošle godine najavio superćelijsku oluju nekoliko dana ranije.
“Tog 13. jula prošle godine smo imali najjaču superćelijsku oluju i jednu od jačih superćelijskih oluja uopšte na našem području, što je delom posledica klimatskih promena. Ona je nastala u Sloveniji, a prošla je kroz četiri države – Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju i Rumuniju i ugasila se negde u Crnom moru“, rekao je on i naveo da je ta oluja bila trajala 14 sati i prešla više od 1.000 kilometara.
Razorni vetrovi
Čabrilo je dodao da je u toj oluji bio najpogođeniji Banat, gde je i došlo do slabljenja oluje – udari vetra od 100 kilometara na sat, odnosno 28 metara u sekundi.
“To su zaista razorni vetrovi“, istakao je on.
Govoreći o prognozi vremena, Čabrilo je rekao da su numerički modeli značajno napredovali u odnosu na period od pre nekoliko decenija, čime je dolazak do prognoze postao lakši, dodajući da smo imali izazovne situacije tokom korone, kada su bila proređena merenja.
Naveo je da su tada manje leteli avioni sa kojih se prikupljuju meteorološki elementi – temperaturna vlažnost, pritisak, visinski vetrovi, što su su bitna, ali i merenja koja nisu nimalo jeftina.
(Tanjug)
Blic
