Rusija intenzivira napade na kritičnu infrastrukturu Ukrajine, a stručnjaci upozoravaju da bi sledeće mete mogli biti ključni hidrotehnički objekti, poput brana na Dnjepru. Nakon što su SAD odobrile Ukrajini upotrebu dalekometnih raketa ATACMS, Moskva je jasno signalizirala spremnost na odmazdu, uključujući napade na strateške ciljeve.
Napadi na mostove preko Dnjepra, koji su ranije najavljivani, sada bi mogli biti prošireni i na druge ključne objekte.
“Rusija cilja brane”
Profesor Instituta za međunarodne odnose u Kijevu, Maksim Kamenjecki, izjavio je da poslednji ruski napadi jasno ukazuju na potencijalne mete.
– Rusija je svojim napadima pokazala da bi sledeće mete mogle biti brane na Dnjepru. Na primer, već su pokušali da napadnu branu kod Kremenčuga, gde se nalazi veliko veštačko jezero. U slučaju rušenja te brane, grad Kremenčug bi bio poplavljen – rekao je Kamenjecki.
On je dodao da Rusija verovatno neće odustati od ovakvih napada ukoliko Ukrajina nastavi da koristi oružje koje joj obezbeđuju zapadne zemlje, uključujući rakete ATACMS. Ipak, smatra da ovo neće dovesti do otvorenog sukoba između Rusije i NATO-a.
“ATACMS neće promeniti tok rata”
Kamenjecki je istakao da Ukrajina raspolaže ograničenim brojem raketa ATACMS, čiji domet iznosi do 300 kilometara. Iako ove rakete mogu predstavljati pretnju za ruske objekte, njihov učinak na bojištu verovatno neće biti presudan.
– Ovo oružje je bilo efikasno u trenutku kada su ruski avioni bili stacionirani na aerodromima u dometu tih raketa. Međutim, Rusija je pre godinu dana premestila svoje avione i ostavila samo skladišta. Sinoć smo pogodili jedno takvo skladište gde su držane rakete poput ‘Iskandera’ – rekao je Kamenjecki.
Nada u Trampov politički zaokret
Na pitanje o potencijalnom dolasku Donalda Trampa na vlast u SAD, Kamenjecki je rekao da Ukrajina očekuje određene promene koje bi mogle dovesti do okončanja rata. Ipak, dodao je da je takav scenario teško zamisliv zbog čvrstog stava Rusije.
– Trampova ideja o prekidu rata teško je ostvariva u ovom trenutku. Rusija je dodatno pojačala svoje akcije, a trenutno ne postoji autoritet koji bi mogao da ih zaustavi – rekao je Kamenjecki.
“Evropska solidarnost ostaje na rečima”
Govoreći o pomoći sa Zapada, Kamenjecki je naglasio da evropska solidarnost prema Ukrajini često ostaje samo deklarativna.
– Rusija je čak angažovala Severnu Koreju, koja im obezbeđuje municiju. Osim toga, većina dronova kojima Rusija napada ukrajinsku teritoriju dolazi iz Kine. Situacija postaje sve teža, a Ukrajina bi mogla biti primorana na poteze koji neće naići na simpatije međunarodne zajednice –zaključio je profesor.
Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook,
Instagram,
Youtube,
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na: