Orban će nakon Trampove pobede biti spona između Evrope i Amerike?! Evo na koji način to može biti povoljno za Srbiju

Dodao je da se u Evropskoj uniji govori više o Zapadnom Balkanu nego ranije.

– Uvek se govori o tome da li je to dobro ili loše za Srbiju. Ne bih želeo da se mešam u to. Ali sam potpuno uveren da je za Evropu najveći interes da se Zapadni Balkan, pre svega Srbija, pridruži, da donese novu dinamiku, energiju i impuls za evropsku ekonomiju – rekao je Orban.

On je takođe krajem septembra ponovio kako su zemlje Zapadnog Balkana odavno trebale da budu u Evropskoj uniji.

Podsetimo, pre rata u Ukrajini koji je izbio 2022. godine i koji je izmenio pre svega bezbednosnu sliku Evrope, Orban se otvoreno zalagao za Evropu suverenih nacija, a što je i više puta isticao u kasnijim nastupima.

– EU je ili carstvo ili pojedinačne nacije. Ne trebamo imati iluzija: federalisti nas pokušavaju istisnuti – rekao je Orban, prenosi RSE.

Ipak, njegova ideja povratka političkog suvereniteta imala je ograničen broj sagovornika u Evropi.

Pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, još je samo slovački premijer Robert Fico podržao Orbana, dok su kasnije evropski suverenisti, poput Marin Le Pen, Gerta Vildersa, Andrea Venture i Herberta Kikla ostvarili zapažene rezultate na izborima ili čak došli na vlast u drugim evropskim zemljama.

Iz tog razloga, poruka podrške Srbiji mađarskog premijera sa klimatskog samita u Bakuu ima težinu kada se sagleda trenutna geopolitička situacija u svetu, a zbog koje je i on sam rekao da se na samitu ne govori isključivo o klimatskim promenama, već i o drugim temama.

– Možete biti sigurni da će na hodnicima svi pričati o nečemu drugom. Pretežno o tome kakve bi posledice mogao imati ishod američkih predsedničkih izbora – naveo je Orban.

U svetlu izbora novog predsednika SAD postavlja se pitanje da li taj događaj i uticaj Donalda Trampa mogu presudno da utiču na ostvarenje Orbanove ideje o transformaciji EU, u kojoj je, prema njegovim rečima, Srbiji mesto.

Orban je kanal komunikacije Tramp-EU

Podsetimo, mađarski premijer Viktor Orban je nedavno naveo kako novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nije mađarski “spasilac”, već da je njihov “brat po oružju”.

Naime, nekoliko dana pred izbore za predsednika SAD Viktor Orban je imao telefonski razgovor sa kandidatom Republikanske stranke Donaldom Trampom tokom kojeg mu je uputio podršku.

– Upravo sam razgovarao sa predsednikom Trampom. Poželeo sam mu sreću sledećeg utorka. Ostalo je samo pet dana. Držim vam palčeve – napisao je Orban na društvenoj mreži “X”.

Želje mađarskog premijera su se ostvarile i on je bio među prvima koji je čestitao pobedu republikanskog kandidata.

– Najveći povratak u političkoj istoriji SAD! Čestitke predsedniku Donaldu Trampu na ogromnoj pobedi. Preko potrebna pobeda za svet! – naveo je Orban na društvenoj mreži “X”.

Oduševljenje premijera Mađarske rezultatom američkih izbora Marko Todorović iz Centra za evropske politike objasnio je time što je Trampova politika bliža Orbanu.

– Za razliku od većine drugih evropskih lidera koji su jasno podržali Kamalu Haris u predizbornoj kampanji, Orban je od samog početka bio vrlo jasno na strani Trampa i definitivno je ta Trampova politika nešto što je bliže Orbanu. U tom smislu možda možemo da kažemo da Orban može da bude nekakva vrsta kanala komunikacije između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država sa druge strane – smatra Todorović.

Bliskost Orbana i Trampa počiva na nekoliko vrednosnih i političkih stavova koji su im zajednički.

Ideološke sličnosti Donalda Trampa i Viktora Orbana

Tokom svoje kampanje Donald Tramp se zalagao za očuvanje granica i ograničavanje migracija, ali i za zaštitu onoga što je formulisao kao “esencijalne slobode”, poput slobode govora i verskih sloboda, navodi se na sajtu njegove kampanje.

S druge strane, Orban je takođe više puta istakao da se zalaže za poštovanje granica i za očuvanje vrednosti autohtonog stanovništva, kako je rekao u intervjuu za televiziju Servus.

– Za razliku od mnogih drugih država članica Evropske unije, Mađarska nije primala ljude koji pripadaju stranim kulturama, vodi porodičnu politiku i predstavlja konzervativno ostrvo u evropskom ‘liberalnom okeanu’ – poručio je Orban.

On je takođe nakon Samita Evropske političke zajednice u Budimpešti podsetio kako je izgradnja ograde na granici Mađarske 2015. godine bila posmatrana kao “kapitalni zločin” zbog kojeg je ona bila osuđena.

– Mađarska je zbog toga osuđena na Evropskom sudu pravde, iako štitimo ne samo Mađarsku, već i celu Evropu – naveo je Orban koji, ima dugu istoriju sukoba sa evropskim establišmentom.

Upravo je odnos prema “establišmentu” još jedna stvar koja je zajednička dvojici lidera. 

Naime, tokom poslednje tri izborne kampanje Tramp je bio u ulozi izazivača postojećeg establišmenta.

– Vaskrsnuće i gromoglasna pobeda Donalda Trampa predstavlja sam vrh dugotrajne pobune protiv uspostavljenog poretka – navodi Rodžer Koen za “The New York Times”.

S druge strane, do kulminacije odnosa između Orbana i establišmenta je došlo početkom prošlog meseca kada je Orban poručio da Mađarska ne treba da se povuče iz Brisela već da ga “okupira” i vrati narodima Evrope.

– Ne treba da se povlačimo iz Brisela, već da ga okupiramo. Otećemo Brisel birokratama i vratiti ga evropskom narodu”, napisao je Orban na društvenoj mreži “X”.

Mađarski premijer je rekao kako se Donald Tramp bori za stvari za koje se bori Mađarska, a povodom izbora Donalda Trampa, on je rekao da Mađarska sada “može lakše ostvariti svoje interese i ciljeve nego ranije”, prenela je agencija MTI

– Više nismo sami, cela Amerika je sa nama, cela američka Vlada – rekao je Orban u intervjuu za televizijski kanal TV2.

Suverenisti su prvo “osvojili” Evropu

Dovodeći u vezu rezultate američkih izbora i odnos novoizabranog predsednika SAD i mađarskog premijera Orbana, neizbežno je i spomenuti da talas promena počeo nakon uspeha koji je desnica ostvarila na junskim izborima za Evropski parlament nakon kog je Orban pozvao na veliko ujedinjavanje desnice.

Međutim, krupne političke promene su prethodile uspehu desnice u borbi za naklnost birača na izborima za Evropski parlament.

Oktobra 2022. godine Italija je dobila prvu premijerku – desničarku Đorđu Meloni, koja je takođe pokazala naklonost Srbiji tokom susreta sa Vučićem u Beogradu, kada je poručila kako može da računa na podršku Italije.

– Za nas je bitno da Zapadni Balkan bude deo EU porodice. Vučić zna da može da računa na podršku Italije, kako bismo ubrzali taj proces približavanja Evropskoj uniji i sve ono što Evropska komisija traži – rekla je tada Meloni.

Holandski političar Gert Vilders je maja ove godine skoro šest meseci od pobede na opštim izborima uspeo da formira desničarsku vladu.

Gotovo mesec i po dana od održanih izbora, Austrija još uvek nije dobila novu vlast, međutim, Slobodarska partija Austrije Herberta Kikla je osvojila najveći broj glasova u toj zemlji.

Andrej Babiš koji je na čelu glavne opozicione opcije u Češkoj je pobedio u borbi za češki Senat, a Orban je upravo sa Babišem i Kiklom napravio dogovor na osnovu kojeg je nastao savez “Patriote za Evropu” u Evroparlamentu.

Pokret, pored Orbanovog Fidesa, obuhvata Babiševu “Akciju nezadovoljnih građana”, španski VOX, Partiju slobode Gerta Vildersa, Slobodarsku partiju Austrije, čime je ovaj savez postao treća po snazi grupa u EP.

Orban je oktobra ove godine napisao kako će patriotske snage oteti “Brisel” birokratama nabrajajući uspehe svojih saveznika od kojih većina pripada savezu “Patriote za Evropu”.

Orbanov odnos prema Srbiji

Plan mađarskog premijera da ovaj talas savezničkih snaga proširi on je sam potvrdio nekoliko puta, a između ostalog je rekao i da “Srbi ne mogu biti uspešni bez Mađara, a Mađari ne mogu biti uspešni bez Srba”, dodavši:

– Dakle, ne bismo voleli da budemo deo neke vrste super Ujedinjenih Evropskih Država ili nečega poput super države, i da budemo puka provincija. Mi smo ponosne nacije i države. To je nešto vrlo uobičajeno u vašoj istoriji i u vašoj duši i umu, kao i kod Mađara – rekao je on.

Mađarski premijer je tada, krajem prošle godine, rekao i da se plaši da evropski lideri ne razumeju strateški značaj Srbije i Zapadnog Balkana i da su suviše daleko.

– Ako, recimo, sedite na obali Atlantskog okeana, ili se opuštate u Briselu ili Dablinu, ili čak u Madridu, teško je razumeti koliki značaj taj region ima. Problem je u tome što ne razumeju da je Evropskoj uniji Srbija potrebna više nego što je Srbiji potrebna Evropska unija, jer Srbi imaju druge opcije. Ne zaboravite da imate sjajnu tradiciju u pokretu nesvrstanih. Dakle, vaše znanje, obrazovanje, diplomatske veštine, nisu isključivo povezane sa Evropskom unijom. Srbija je daleko mobilnija, ima daleko širi manevarski prostor i u spoljnoj politici i u bezbednosnoj politici, od mnogih drugih zemalja u centralnoj Evropi, čak i više od nas u Mađarskoj. Dakle, Srbi imaju druge opcije. Svet je sada pod rekonstrukcijom, jer Zapad nije važan kao pre, nije dominantan kao što je bio, tako da je svetska ekonomija, svetski bezbednosni sistem pod velikim promenama – rekao je Orban.

S druge strane, on je istakao i da Srbi imaju šansu ne samo da izaberu Evropu, već i drugu vrstu strateškog pravca, a da Evropljani treba da ubede Srbiju da im se pridruži, a ne da Srbija ubeđuje Evropljane da je prihvate.

– To je potpuni manjak razumevanja cele ove situacije od strane Brisela. Ali, znate, oni su daleko, ne razumeju ovaj region, i ne razumeju koliko je Srbija važna za Evropu. Zato oni nisu tako revnosni kao mi. Ali mi smo susedi i razumem koliko je Srbija važna za Evropu, ne samo za Mađarsku, ne samo za centralnu Evropu, već za celu Evropu. Zato sam uložio napore da se Srbi približe Evropskoj uniji. Ali ako Brisel ostane neodlučan i nastavi da ima ovaj nedostatak strateškog razmišljanja, znate, izgubićemo šansu da prihvatimo i integrišemo Srbiju – rekao je on tada.

Odnosi Vučića sa Orbanom i Trampom Srbiji otvaraju put integracija i saradnje

Neodlučnost Brisela, o kojoj je govorio mađarski premijer, Beogradu je pružila drugačiju perspektivu u kojoj je, tražeći saveznike, predsednik Vučić pokucao na vrata Budimpešte gde je naišao na podršku, ali i mudro odabrao pobednika američkih izbora za partnera.

Najava Orbana iz Bakua da će ove nedelje biti održan sastanak Saveta za saradnju Srbije i Mađarske u Budimpešti na kome će fokus biti na trgovini i ekonomskim pitanjima i biti donete važne odluke, daje uvid u značaj ovakve odluke srpskog rukovodstva.

– Ove nedelje će se desiti nešto značajno, jer će se održati sastanak Saveta za saradnju Srbije i Mađarske, koji je najviši nivo saradnje između dve zemlje, i to u Budimpešti. Biće formirano 12 radnih grupa koje će izložiti ideje, i na taj način podići najviši mogući nivo saradnje između Srbije i Mađarske, sa fokusom uglavnom na trgovinu i ekonomska pitanja, jer želimo da uradimo nešto dobro za ljude i za porodice – rekao je Orban srpskim novinarima i dodao:

– Dakle, fokusiraćemo se na trgovinu i ekonomiju, i mislim da ćemo doneti neke važne odluke koje će pokazati da još uvek postoji veliki potencijal za saradnju između dve zemlje, a naročito ono što je Aleksandar Vučić postigao prethodnih godina na polju međunarodne trgovine. To je visoko cenjeno u Mađarskoj, pa želimo da budemo deo tog dobrog pokreta i dobre politike –

S druge strane, predsednik Vučić je bio među prvih 10-15 lidera koji su razgovarali telefonom sa Trampom i čestitali mu pobedu.

– Srpski državni vrh je morao da bude umeren u nekim svojim zvaničnim izjavama povodom američkih izbora zato što nikad ne sme da se rizikuje da se sva jaja stave u istu korpu, za slučaj da pobedi druga strana, da se onda ne bi svetila -kako je istakao analitičar politikolog Uroš Nikolić.

– Međutim, svima je bilo jasno i vidljivo kroz neke konkretne poteze i pojedinačne istupe da je naša država više igrala na kartu pobede Trampa i to je bio pomalo hazarderski i rizičan, ali se ispostavilo i kao pravi potez – rekao je Nikolić.

Dobri odnosi srpskog predsednika sa mađarskim premijerom i novim američkim predsednikom, prema mišljenju stručnjaka, daju Srbiji šansu za otvaranje puta ka integracijama i saradnji.

Srbija Danas/Euronwes