Region Danas
“Samo bi me doživotna robija za ubicu mog brata nekako utešila, mada mislim da nijedna kazna za ono što mu je učinjeno nije dovoljna. Moj brat je umro u mukama, tučen onako kako ni životinja zaslužuje i to samo zato što se jednom obesnom čoveku nije svidelo kako peva”. Ovako je Nišlijka Zumbula Asanović, sestra harmonikaša Ferata Asanovića (68), koji je pre dve godine preminuo nakon što ga je brutalno premlatio A.S. (36), prokomentarisala mogućnost da mu se izrekne blaža kazna.
Njena reakcija usledila je nakon oglašavanja Selimovićevog branioca Stanimira Đurića koji je izrazio nadu da će njegovom klijentu, koji je prvostepeno osuđen na 11 godina zatvora za tešku telesnu povredu sa smrtnim ishodom, Apelacioni sud ublažiti kaznu.
Naime, Viši sud u Nišu aprila prošle godine Aleksandra je osudio na 11 godina robije. Apelacioni sud je postupajući po žalbi Selimovićevog branioca, ovu presudu ukinuo i naložio ponovno suđenje. Nakon ponovljenog suđenja Viši sud je u oktobru prošle godine doneo istovetnu odluku. Đurić se i na ovu presudu žalio Apelacionom sudu koji je za kraj maja najavio otvaranje rasprave radi donošenja pravnosnažne odluke što ovaj advokat vidi kao mogućnost da njegov klijent bude osuđen na manju kaznu.
Međutim, Zumbula Asanović se nada da će Apelacioni sud postupiti sasvim suprotno.
„Ne mogu ništa više da uradim za svog brata, meni su ruke vezane, takav je zakon, samo tužilac može da se žali na presudu. Ne znam šta će odlučiti Apelacioni sud ali ja smatram da ubici mog brata treba da bude izrečena doživotna robije, da taj čovek svoje kosti ostavi u zatvoru, jer drugo ne zaslužuje. Tukao je moga brata pesnicama, kao da udara u džak za boksovanje a zatim ga ostavio da umre. Tog Selimovića ne poznajem, prvi put sam ga videla na sudu, sve vreme se ponašao arogantno, nije se nimalo kajao. Pokušavao je na sve načine da se odbrani, čak je sudija morala da ga ućutkuje jer nije birao reči kako bi opravdao zločin“, kaže ogorčena žena.
Ističe da joj je mnogo žao što je Ferat skončao na tako strašan način.
„Da je umro prirodnom smrću žalila bih ga kao što svaka sestra tuguje za bratom. Ali to što sam čula od veštaka Zavoda za sudsku medicinu ne da mi mira, od tada mi je pritisak visok, srce mi je popustilo. Strašno je kad slušate da vam je rođeni brat preminuo na tako stravičan način samo zato što se te noći to prohtelo jednom surovom čoveku“, nastavlja Zumbula.
Feratova sestra ističe da je on imao težak život, da ga sreća nikada nije htela te da mu je jedina radost bila harmonika.
„Žena mu se preudala, jedan sin mu se preselio u Beograd, drugi je problematičan, koliko ja znam sada je u zatvoru. Bio je strašno usamljen, harmonika mu je bila način da se druži sa ljudima i oni su to prepoznavali. Bio je pošten, predobar, voleo ga je narod. Mnogo me je podsećao na moga oca koji je takođe doživeo tragičnu sudbinu. On je pre 22 godine ubijen u svom stanu tokom pljačke i do dana današnjeg njegov ubica nije pronađen. Jedva sam se oporavila od gubitka oca a sada sam ostala i bez brata. Ne mogu da ga prebolim, zdravlje mi je popustilo, ne znam kako ću izdržati ako čujem da je njegovom ubici smanjena kazna“, zaključuje svoju ispovest ova Nišlijka.
Do kobnog sukoba koji je za epilog imao smrt harmonikaša, došlo je 3. maja 2022. godine u kafani “Stambol kapija” u Nišu.
Prema navodima optužnice, Selimović se sukobio sa muzičarem nezadovoljan što mu nije svirao cele pesme već samo po jednu strofu. Kada je nesrećni harmonikaš pokušao da ode iz kafane žaleći se na umor, Aleksandar mu je najpre razbio harmoniku a zatim mu zadao 20 udaraca pesnicama u glavu.
Ferat je još davao znakove života kada ga je pred zoru pronašao prolaznik ispred kafane, prebačen je u bolnicu gde je ubrzo preminuo.
