Region Danas
On je do šestog razreda bio dominantno najbolji u svom odeljenju. On je položio prijemni za bilingvalnu nastavu i tada je prešao iz tog odeljenja šestog razreda, u sedmi dva. Da mi niko ne zameri, u tom odeljenju su nešto bolji učenici nego u ostalima. On je tamo dobio konkurenciju
Doktorka Željka Buturović, psiholog i majka dvoje dece koja ide u OŠ “Vladislav Ribnikar” i Igor Đorđević, predsednik Saveta roditelja OŠ “Vladislav Ribnikar”, gostujući na “K1″ televiziji” nakon tragedije koja se u toj školi desila kažu da je najvažnije da se deca vrate u školu.
Doktorka Buturović govoreći o razlozima za povratak u školu kaže da je mali broj dece masakr zapravo video.
– Videla su deca iz tih odeljenja. Ostala deca nisu ništa videla i nisu bila u školi. Ta deca treba da se vrate u školu i njihov život treba da se vrati u rutinu – kaže dr Buturović.
Konkretni predlozi
Đorđević sa druge strane je objasnio kako su formirani zahtevi Saveta roditelja.
– Ovo su svi zahtevi podržani od strane roditelja. Zahtevi su upućeni Ministarstvu unutrašnjih poslova, tužilaštvu i medijima. Rekonstrukcija je važna zbog svih neistina. Dolazi do raznih dezinformacija, jer se o istini ćuti. Ja sam sedam godina u Savetu roditelja i pouzdano tvrdim da nije bilo prijave ni od strane roditelja, nastavnika, psihologa, pedagoga… Mnogo je neistina bilo, i taj prvi zahtev se upravo odnosi na to, da ne bi bilo neistina, dajte istinu – kaže Igor Đorđević.
Kada je u pitanju povratak u školu nije bilo jedinstva, ističe Đorđević.
– Tim koji je formiran odlučio se za taj dan i za tu zgradu, slušajući tim stručnjaka koji je delegiran od strane Ministarstva zdravlja – kaže Đorđević.
Renoviranje zgrade
Govoreći o predlogu da se zgrada renovira, Željka Buturović kaže da je protiv renoviranja zgrade iz više razloga. Ona ističe da postoji bojazan da bi renoviranje moglo da dovede do jednog novog haosa i pojačane pažnje, koja ni školi, ni deci nije potrebna.
– Prvo jer se tu stvara jedan dodatan haos. To će ponovo držati pažnju na nama. Nama je potreban mir i privatnost. Reputacija naše škole je u veoma delikatnoj situaciji. Mislim da smo mi uspeli da se odbranimo i da su nam mediji dosta u tome pomogli – kaže Željka Buturović.
Ona je dodala da nije dobro ni podsticati osećaj neregularnosti i stavljati školu i učenike u centar pažnje.
– Nije svejedno šta drugi pričaju, ako neko na društvenoj mreži kaže “E, ajde da srušimo Ribnikar” i to dobije 500.000 lajkova, to može da postane odluka. Digne se kolektivna histerija od strane ljudi koji ne snose posledice – psiholog Buturović.
Igor Đorđević sa druge strane navodi da je rekonstrukcija škole bila planirana i ranije. Kako je istakao, postoji ideja da se rekonstrukcija sprovede nakon završene školske godine.
– Deca treba da idu i normalno završe školu, a tek onda krenuti u rekonstrukciju. Postoji u narodu nešto što se zove četrdesetodnevni pomen. To se poklapa sa krajem školske godine, ići ćemo u školu do tada, dati počast svim stradalima, a onda da to leto i nova školska godina bude novi početak. Ima ideja koju mi podržavamo, da ta učionica postane memorijalna soba – kaže Đorđević.
Kako je izgledao prvi dan?
Gosti jutarnjeg programa na K1 televiziji govorili su i o prvom danu đaka nakon povratka u školu.
– Nastava je isplanirana, ali nije tipična. Razredi su dolazili u različitim grupama. Deca su bila sa svojom učiteljicom. Ja nisam ulazila, ali roditelji su mogli da prisustvuju. I ima taj osećaj kad vidite one sveske i knjige otvorene još na pesmi Dragana Lukića, pernice, sve … Ali mi moramo da nastavimo dalje. Ima ljudi kojim je mnogo gore nego nama – kaže dr Željka Buturović.
Ona dodaje da je važno govoriti o pozitivnim primerima koji su proizašli iz cele ove nevolje.
– Ima ta nastavnica, njen sin je ranjen, ima još jedno dete u školi i ona je toliko pribrano našu decu evakuisala ne znajući gde se nalazi njen drugi sin, a znala je da je jedan povređen. I vraćala se da proveri da li neko nije slučajno zaboravljen. Lako će se pronaći ljudi koji su se pokazali kao heroji. Svi ti koji su bili pribrani u tim situacijama da dobiju neko ordenje ili nacionalne penzije i ako već hoćemo da menjamo to društvo, da nagradimo poželjno ponašanje. Ima mnogo dobrih stvari u ovoj situaciji “Ribnikara” koje treba nagraditi. A adekvatno kazniti monstruma. Ono čega hoćemo više, to nagraditi, čeka hoćemo manje, to kazniti. Ja se bojim sada da će se ova nastavnica naljutiti na mene, jer to su ljudi koji ne žele da se ističu, koji ne žele da se guraju… – kaže dr Buturović.
O dečaku ubici
Doktorka Buturović govorila je i o dečaku ubici.
– Videla sam ga na takmičenjima. Ljudi se plaše da će on biti na slobodi i nastaviti da ubija, a pošto postoji bojazan da je hteo da ubija decu koja su bolja od njega. Plašim se toga, svakog dana neko govori, ništa mu ne možemo, on je još dete – kaže vidno uznemirena dr Buturović.
Kako kaže, dečaka je viđala na takmičenjima.
Predsednik Saveta roditelja Igor Buturović ističe da je njegovo dete poznavalo dečaka ubicu.
– Njega lično nisam znao, moje dete ga je znalo. Išao je na takmičenje sa njima. I na ekskurziju je išao sa njima, i tamo je mogao da napravi taj pokolj. Znam njegove roditelje i prijatelje njegovih roditelja. Preambiciozni roditelji sigurno nisu dobri za dete. U Ribnikaru postoji jedan zaista pozitivan takmičarski ambijent. I zbog jednog ovako tragičnog slučaja najgore bi bilo da osuđujemo jedan takav ambijent. Jer on je stvorio jako dobre studente, jako dobre stručnjake – navodi on pa dodaje:
– Ovde je slučaj o patologiji, nisam stručnjak, ali čini mi se da se ovde radi o patologiji. On je do šestog razreda bio dominantno najbolji u svom odeljenju. On je položio prijemni za bilingvalnu nastavu i tada je prešao iz tog odeljenja šestog razreda, u sedmi dva. Da mi niko ne zameri, u tom odeljenju su nešto bolji učenici nego u ostalima. On je tamo dobio konkurenciju. Ciljano je išao na decu koja su bolja od njega po uspehu, rezultatima, talentu. Ima i onih koji su tu i slučajno stradali. Ako pogledate onaj odvratni spisak, koji nikako nije smeo da se pojavi tu, to su sve deca koja su njemu konkurencija. To je zaključak dece – kaže Đorđević.
Deca se plaše da će ubica biti na slobodi
– Deca se plaše da će dečak izaći na slobodu. Deca se plaše više, nego mi roditelji. Mi verujemo da sistem neće dozvoliti. Dete ne zna šta je sistem, ono zna ono što čuje i vidi. Problem je sistemski, globalni, mislim da moramo da radimo na edukaciji, porodičnih vrednosti, vrednosti pripadnosti nečemu. Mislim da se to malo izgubilo – kaže Igor Đorđević.
Kako su istakli u jutarnjem programu “K1” televizije, jako je opasno da deca idu sada po drugim školama. Ovaj stravični događaj stvorio je jaku vezu među decom i nastavnicima i oni treba da nastave da se drže zajedno, zaključili su.
Izvor: alo.rs
