Region Danas
Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, dok svaka treća ima prekomernu telesnu masu.
Gojaznost je postala jedan od najvećih problema savremenog društva. Statistika ukazuje da se svet suočava sa pandemijom gojaznosti, a predviđanja stručnjaka su da će do 2050. godine broj gojaznih osoba dostići čak dve milijarde.
Ovaj problem pogađa sve starosne kategorije, a situacija u Srbiji podjednako je alarmantna.
Doktorka Biserka Obradović objasnila je za “Blic” da se gojaznost definiše preko indeksa telesne mase (BMI), koji se dobija kao odnos težine i kvadrata visine.
“Normalna telesna težina je kada je BMI do 25, prekomerna telesna težina je kada se BMI kreće od 25 do 30, a osoba je gojazna kada BMI prelazi preko 30. Tada se daje dijagnoza E66”, govori dr Obradović za “Blic”.
Sve više gojaznih u Srbiji
Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, dok svaka treća ima prekomernu telesnu masu.
“Nažalost, sve češće prilikom sistematskih pregleda ustanovljavamo da ljudi imaju dijagnozu E66. U Univerzitetsko-kliničkom centru Srbije (UKCS) godišnje se pregleda do 4.000 pacijenata zbog problema povezanih sa gojaznošću”, kaže za “Blic” Obradović.
Gojaznost se definiše na sledeći način:
Normalna telesna težina: BMI do 25
Prekomerna telesna težina: BMI od 25 do 30
Gojaznost: BMI preko 30 (dijagnoza E66)
Uzroci i vrste gojaznosti
Prema rečima doktorke Obradović nezdrava ishrana je ključni faktor gojaznosti.
“Većina zaposlenih nema vremena da pripremi zdrav obrok kod kuće i neretko se oslanja na pekarske proizvode i brzu hranu koji su puni mastima i ugljenim hidratima, što dodatno doprinosi prekomernoj telesnoj težini. Mnogi ne planiraju ishranu unapred i ne nose zdrave obroke na posao. Manjak fizičke aktivnost je drugi veliki problem”, objašnjava Obradović.
Ona je istakla da postoje različiti tipovi gojaznosti.
“Jedan je ginoidni (ženski) tip gojaznosti koji podrazumeva da se masne naslage pretežno u predelu kukova i butina i stvaraju “oblik kruške”. Drugi je androidni (muški) tip gojaznosti koji podrazumeva da masne naslage u predelu stomaka, što je povezano sa povećanim rizikom za dijabetes, arteriosklerozu, hipertenziju, srčana oboljenja i moždani udar”, upozorava Obradović za “Blic”.
Gojaznost i pridružene bolesti
Kako je objasnila, gojazne osobe imaju više verovatnoće da dobiju neke od pridruženih bolesti.
“Stručne analize ukazuju da je gojaznost direktno povezana sa više od 200 zdravstvenih problema, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, hipertenziju i neka maligna oboljenja”, objašnjava za “Blic” doktorka Biserka Obradović.
Dodatno navodi da “gojaznost značajno opterećuje koštano-zglobni sistem”.
“Stručne analize ukazuju da je gojaznost direktno povezana sa više od 200 zdravstvenih problema”
“Osoba sa 20 kilograma viška nosi dodatni teret ekvivalentan nošenju vreće te iste težine tokom celog dana, što izaziva bolove i deformacije zglobova. Takođe, gojaznost doprinosi pojavi apneje (prekida disanja tokom sna), hrkanju, problemima sa probavom i hormonalnim poremećajima”, kaže za “Blic” Obradović.
Gojaznost i deca
“Posebno je važno sprečiti gojaznost kod dece. Roditelji i bake i deke često misle da je dete zdravo ako je “debeljuškasto”, ali višak kilograma u detinjstvu može ostaviti trajne posledice”, upozorava ona u razgovoru za “Blic”.
“Posebno je važno sprečiti gojaznost kod dece”
Ona je navela primer kako nepažnja i nezdrava ishrana mogu godinama da utiču na decu.
Gojaznost i psihološki problemi
Pored fizičkih komplikacija, gojaznost može izazvati i ozbiljne psihološke probleme. Psihijatar-psihoterapeut dr Jelena Popović sa Klinike za psihijatriju UKCS upozorava da gojaznost može biti okidač za depresiju, anksioznost i poremećaje prilagođavanja.
“Gojaznost ne utiče samo na fizičko zdravlje već i na mentalno stanje pojedinca. Pacijenti se često suočavaju sa stigmatizacijom i narušenim samopouzdanjem, što može dovesti do ozbiljnih psiholoških posledica”, objašnjava dr Popović.
Bolesti koje se mogu javiti kod gojaznih osoba:
Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
Bolesti krvnih sudova
Moždani udar i infarkt miokarda
Dijabetes (šećerna bolest)
Maligna oboljenja
Arterioskleroza
Kamen u žuči
Depresija
Anksioznost
Poremećaji prilagođavanja
Da li je gojaznost doživotna bolest i kako se leči
Iako se gojaznost često definiše kao hronična bolest, ona se može lečiti uspešno.
“Gojaznost nije nepovratno stanje, ona se može lečiti, ali je ključ u pravilnoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti. Kontrola telesne mase nije samo estetsko pitanje, već je od presudnog značaja za zdravlje. Postepeno i kontrolisano mršavljenje je najbolji način, uz savet nutricioniste i prilagođenu fizičku aktivnost”, kaže doktorka Obradović za “Blic”.
Lečenje gojaznosti zahteva multidisciplinarni pristup koji uključuje lekare raznih specijalnosti. Prof. dr Snežana Polovina, šef Ambulante za gojaznost UKCS, naglašava da se pacijentima ne savetuje samoinicijativno uzimanje lekova za mršavljenje.
“Postoje jasno definisani kriterijumi za uvođenje medikamentozne terapije. Gojaznost je hronična bolest i zahteva doživotno lečenje pod nadzorom stručnjaka”, istakla je dr Polovina.
Kada promene loših životnih navika ne pomažu, a sve dijete odnosno medikamentozna terapija ne daju rezultat, o trošku države omogućeno je i hirurško lečenje.
O trošku države omogućeno je i hirurško lečenje gojaznosti
“Najčešća procedura je takozvana slim gastrektomija ili sužavanje želuca, sledi za njom čuveni baj pas, odnosno premošćavanje želuca. Rezultati se vide jako brzo, već posle nekoliko meseci, posle godinu dana dolaze do blizu normalne težine, pacijenti koji su bili na insulinu, nemaju potrebu da ga uzimaju, hirurgija daje brze i održive rezultate”, objašnjava hirurg dr Ognjan Skrobić sa Klinike za digestivnu hirurgiju UKCS.
Kako sprečiti gojaznost:
Pravilna ishrana sa kontrolisanim unosom kalorija
Redovna fizička aktivnost
Ograničavanje unosa slatkiša i prerađene hrane
Smanjenje konzumacije alkohola (koji je visokokaloričan)
Redovne kontrole kod lekara i nutricioniste
Izvor: B92.net
