Region Danas
Putin je imao dva starija brata, Viktora i Alberta, koji su preminuli, a njegov deda je bio Lenjinov i Staljinov lični kuvar
Vladimir Putin je ruski političar, državnik i aktuelni predsednik Ruske Federacije, a važi za jednog od vodećih lidera na početku trećeg milenijuma. Rođen je 7. oktobra 1952. godine u Lenjingradu, sadašnjem Sankt Peterburgu, što znači da ruski lider sada ima 69 godina. Vladimirovi roditelji su bili Marija Ivanovna Putina koja je radila u fabrici i Vladimir Spiridonovič Putin koji je bio vojni obveznik u sovjetskoj mornarici gde je služio u podmorničkoj floti i u NKVD, bivšoj tajnoj policiji Sovjetskog Saveza.
Za razliku od oca, majka je bila vernik, pa je omogućila je da se Vladimir krsti kao beba i vodila ga je redovno u crkvu.
Porodica je živela u zajedničkom stanu na petom spratu u Baskovoj ulici. Putin je imao dva starija brata, Viktora i Alberta, koji su preminuli, a njegov deda je bio Lenjinov i Staljinov lični kuvar.
Na četvrtoj godini studija su mu ponudili da radi u KGB-u, a diplomirao je međunarodno pravo. Tema njegovog diplomskog rada je bila „Princip najpovlašćenije nacije“.
Postao je član Komunističke partije Sovjetskog Saveza i upoznao je Anatolija Sobčaka, budućeg gradonačelnika Lenjingrada, koji mu je promenio život.
Institut KGB je završio 1985. godine i postao je specijalista kontraobaveštajne službe. Njegove analitičke sposobnosti su dobile visoku ocenu, za razliku od karaktera koji je negativno ocenjen.
1991. godine je preuzeo funkciju nadzornog oficira u odeljenju za međunarodne poslove Lenjingradskog univerziteta. Međutim, ubrzo je dao otkaz u državnoj bezbednosti jer je KGB predvodio udar protiv sovjetskog predsednika i dobitnika Nobelove nagrade, Mihaila Gorbačova. Rad na Lenjingradskom državnom univerzitetu ga je spojio sa Sobčakom koji ga je uveo u politiku.
1996. godine se preselio u Moskvu i postao je član administracije tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. Od jula 1998. do avgusta 1999. godine je radio kao šef ruske obaveštajne službe FSB i kao sekretar u službi bezbednosti. U avgustu 1999. godine Jeljcin je postavio Putina za premijera u Vladi Rusije.
Bio je peti premijer u poslednjih 18 meseci. Pošto javnosti nije bio poznat, svi su smatrali da će, poput svojih prethodnika, i on ubrzo biti smenjen.
Međutim, Putin se za samo mesec dana nametnuo kao vođa postavši omiljeni političar u zemlji iako nije bio član ni jedne partije.
Nepokolebljiva pozicija protiv čečenske vojne kampanje mu je obezbedila reputaciju čoveka koji može da zavede red i zakon. Iste godine na izborima je podržao stranku Jedinstvo koja je imala najviše glasova. 31. decembra 1999. godine Jeljcin je podneo ostavku i imenovao je Putina za privremenog predsednika.
Na izborima u maju on je osvojio 52,94% glasova pobedivši u svim guvernijama, osim u Čečeniji. Nakon isteka prvog mandata, ponovo se kandidovao, a podržalo ga je 71,34% biračkog tela. Za vreme Putinove vlasti Rusija se preporodila. Njena ekonomija je rasla za 7% svake godine i životni standard je postajao sve bolji. BDP je porastao za 72%, siromaštvo se smanjilo za 50%, a prosečna mesečna zarada je sa 80 skočila na 640 dolara.
Putin je modernizovao vojsku i Rusiji je povratio ugled svetske sile. Učvrstio je centralnu vlast u guvernijama i tako je rizik od otcepljenja nekih oblasti sveo na minimum. Vešto je koristio ratove koje je Zapad vodio, a koji su rezultirali povećanjem cene energenata.
Izvor: espreso.co.rs
