Region Danas
Kažu da je nekada spavao samo tri sata dnevno, a lično je sahranjivao preminule od opake bolesti
Dr Miomir K. bio je jedan od ključnih lekara koji je lečio ljude u središtu epidemije opake bolesti u bolnici u Đakovici.
Pradeda maloletnog masovnog ubice Koste K. (13) je dr Miomir K, poznati infektolog koji je bio jedan od najvećih junaka u borbi za živote tokom epidemije variole vere u Jugoslaviji.
Dr Miomir bio je zaposlen na Infektivnoj klinici kada je jeziva bolest počela da odnosi živote davne 1972. godine. On je u timu sa, tada docentom, Vojislavom Šuvakovićem lečio najteže obolele.
Prema rečima svedoka tog vremena, Kostin pradeda i Šuvaković su ujedno bili i jedini lekari u tadašnjoj SFRJ koji su pre toga imali susreta sa variolom verom. Pre toga ta pošast se 1930. godine poslednji put pojavila u Jugoslaviji, i kako je nije bilo 42 godine, niko nije znao ni kako izgleda variola vera. Ali dr Miomir i dr Šuvaković bili su u ekipi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja je ranije lečila u Indiji obolele od tropskih bolesti, kao i od variole vere.
Pravo na Kosovo
Kako je ispričala infektolog dr Ana Gligić, koja je radila sa ova dva lekara, i doktor Miomir K. i Šuvaković su odmah poslati na Kosovo, odakle je epidemija krenula.
– Čim je potvrđena vest da su na Kosovu registrovane velike boginje, 16. marta 1972. doktori su prebačeni u žarište u Đakovicu, gde je bolnica bila puna obolelih od variole vere. Nulti slučaj jugoslovenske epidemije bio je Ibrahim Hoti iz sela Danjani kod Đakovice, koji je variolu “pokupio” u Iraku, prilikom povratka sa hadžiluka u Meki – ispričala je za Informer doktorka Gligić.
Kako dodaju i neki drugi poznavaoci lika i dela doktora Miomira K, kada su im u vreme epidemije iz svih krajeva nudili pomoć, on je tražio samo igračke za bolesnu decu u đakovičkoj bolnici. Kažu da je nekada spavao samo tri sata dnevno, a lično je sahranjivao preminule od opake bolesti.
Odluka da jedini lekari koji su videli variolu odmah krenu u epicentar zaraze bila je toliko munjevita, piše istoričarka, profesor Radina Vučetić u knjizi “Nevidljivi neprijatelj, variola vera 1972”, da profesor Miomir K. nije stigao ni da se spakuje.
– S malom putnom tašnom i lekarskom torbicom profesor je krenuo verovatno na najneizvesniji put svog života – pisali su tada mediji, a prenela profesor Vučetić, dodajući da je već istog dana iz Đakovice svojoj ženi javio:
– Stanje je ozbiljno. Posla mnogo. Borimo se, pregledamo, lečimo, sahranjujemo, popravljamo vodovod.
Kritikovao vlast
Osim telefona, dva lekara gotovo da nisu imala nikakav kontakt sa spoljašnjim svetom, pa je dr Miomir K. kritikovao lokalne vlasti.
– Čudi nas što su nas domaćini nekako zaboravili: još pre nedelju dana obećali su nam da će doturiti televizor, da bismo bar na trenutak mogli da se relaksiramo. Ali od toga još ništa – prenela je tadašnja “Politika” reči dr Miomira K.
Doktori Miomir K. i Šuvaković odlikovani su Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, što je bilo jedno od najviših civilnih odlikovanja u SFRJ. Pradeda Koste K. je, inače, rođen na Cetinju, studije medicine prekinuo mu je Drugi svetski rat, tokom koga je 1944. pristupio partizanima, pa je fakultet završio 1950. Preminuo je 1996. godine.
Ovde se radi o poremećaju ličnosti
Svi preci maloletnog ubice Koste K. su ugledni lekari, pa i njegov otac Vladimir, koji radi kao radiolog. Na pitanje kako je moguće da dete iz ovakve porodice počini nezapamćeni masakr, psihoterapeut Marija Milenković kaže da ovakvi poremećaji ličnosti nemaju mnogo veze sa tim u kakvoj je porodici odgajan.
– Nesreće se ne dešavaju samo u lošim porodicama već i u ovakvim uglednim porodicama. Ovde se radi o poremećaju ličnosti. Mi moramo da se preventivno bavimo edukacijom društva, a kakav je ugled porodice, nije toliko relevantno – navodi doktorka.
Izvor: alo.rs
