Region Danas
Praksa prisilnog vraćanja migranata u Hrvatsku kroz Dablinski postupak izazvala kritike
Mediji počeli da otkrivaju tajne transfere migranata avionima iz Švajcarske u Zagreb
Blic
Problematična i često zanemarivana praksa prisilnog vraćanja migranata u Hrvatsku kroz tzv. Dablinski postupak, koji obavezuje zemlje EU da preuzmu migrante koji su nezakonito prešli granicu, ako su već zatražili azil u nekoj drugoj članici EU, opisan je u tekstu “Jutarnjeg lista”. Tekst detaljno prikazuje sudbinu migranata, poput Alija Sarkavta, koji su ponovo vraćeni u Hrvatsku nakon što su uhvaćeni u drugim evropskim zemljama.
Iako je Hrvatska često prva tačka ulaska migranata u EU zbog svog geografskog položaja, sistem povratka na osnovu Dablinskog sporazuma izaziva brojne kritike. Naime, migranti, poput Sarkavta, često ne ostaju u Hrvatskoj, već pokušavaju da pređu dalje u bogatije zemlje EU, a povratak u Hrvatsku često se sprovodi uz prisilnu deportaciju u uslovima koji mogu biti traumatični, uključujući pritisak i upotrebu policijske sile.
Takozvani “tajni transferi” migranata avionima iz Švajcarske u Zagreb, koje su mediji počeli da otkrivaju, postali su predmet kritika jer se ta praksa obavlja van vidokruga šire javnosti i organizacija za ljudska prava. Tajni letovi obično uključuju deportaciju migranata bez njihovog obaveštavanja ili pristanka, uz korišćenje privatnih aviona i visoku sigurnost, a migranti su nakon dolaska u Zagreb prepušteni sami sebi na ulici, sa minimalnim informacijama o tome šta dalje.
Iako hrvatske vlasti tvrde da migranti imaju slobodu kretanja i pravo na traženje azila, mnogi od njih ne dočekaju završetak tog procesa, jer su uslovi u prihvatilištima, poput Porina, oskudni, a pomoć koju država nudi migrantima minimalna. Većina migranata jednostavno nestaje u nadi da će ponovo uspeti da pređu granicu i nastave put prema zapadnoj Evropi, što pokazuje da sistem ne funkcioniše kako bi trebalo, niti migranti dobijaju pravu zaštitu i pomoć.
Ova priča, koja uključuje stvarne životne sudbine migranata, jasno ukazuje na manjak transparentnosti, humanosti i poštovanja ljudskih prava u procesu vraćanja migranata u Hrvatsku. Iako je praksa formalno zakonski regulisana, ona ima ozbiljne etičke i humanitarne implikacije koje zahtevaju dublju refleksiju i reformu.
Sarkavt je besciljno lutao po aerodromu, u ruci mu je bio jedan papirić
U utorak oko podneva, novinari su zatekli 33-godišnjeg Iračanina, Alija Sarkavta, kako besciljno luta u blizini zagrebačke aerodroma “Franjo Tuđman”. U jednoj ruci je držao vreću sa odećom, u drugoj mali papirić s porukom: “Hotel Porin, Zagreb, Sarajevska 41”. Sarkavt je upravo bio deportovan iz Švajcarske, u okviru tzv. Dablinskog postupka koji obavezuje EU zemlje da vraćaju migrante u prvu zemlju EU u koju su ušli, što je u njegovom slučaju bila Hrvatska. Sarkavt, koji je pre pet godina ilegalno prešao u Evropu, putovao je iz Iraka kroz nekoliko zemalja, skrivao se u Švajcarskoj i radio na crno, ali je uhvaćen i deportovan u Hrvatsku.
Tokom putovanja, migrantima su često oduzimana osnovna ljudska prava. Sarkavt je u Ženevi bio uhapšen bez objašnjenja, zatim prebačen u Švajcarsku, odakle je deportovan na tajnom letu 2L8114 iz Ciriha za Zagreb. Takvi letovi, koji nisu na redovnim rasporedima i često su nevidljivi u aplikacijama za praćenje letova, postali su česta praksa za vraćanje migranata. Svi putnici na letu, uglavnom iz Iraka, Avganistana, Sirije i drugih zemalja, potom su pušteni na ulicu, bez ikakve pomoći za daljnje kretanje, često sa jednim papirićem koji im daje adresu prihvatilišta, ali mnogi nikada ne stignu tamo.
Ova praksa često je predmet kritika međunarodnih organizacija koje upozoravaju na brutalne deportacije i kršenja prava migranata. Migranti, dok su u Švajcarskoj ili drugim zemljama EU, suočavaju se sa lošim uslovima života i nasilnim vraćanjima. Iako su mnogi zatražili azil, u Hrvatskoj je tek mali broj njih uspeo da dobije zaštitu, a većina beži dalje prema bogatijim evropskim zemljama. Analize takođe pokazuju da se migrantske grupe često zloupotrebljavaju sistemima azila, dok evropske zemlje, uključujući Švajcarsku, izbegavaju dugoročno rešavanje migracionih problema.
Ova situacija, koja uključuje tajne letove i neadekvatnu pomoć migrantima, postavlja pitanje etičnosti i zakonitosti ovih praksi.
Blic
