LISICA SVE VIŠE NA ULICAMA BEOGRADA! Stručnjak objasnio zašto i njih i mesto na kojem ih vidite treba da ZAOBIĐETE u širokom luku: Jedna stvar može da bude kobna

Sve veći broj lisica, za koje bismo najpre pomislili da šetaju šumom, viđen je i u najurbanijim delovima Beograda. Neke građane je ovo uplašilo, neke začudilo, a sagovornik Blica, Načelnik pokrajinske Inspekcije za zaštitu životne sredine, Nemanja Ivanović, kaže da ovo nije neuobičajen slučaj, pogotovo u glavnom gradu i da nema razloga za strah, ali da u jednom slučaju treba biti obazriv.

– Mislim da ovo nije ništa čudno, u Zvezdarskoj šumi je čak registrovana “fox” populacija i čini mi se da je ovo pojava na koju građani treba da se navikavaju. Neki gradovi u Evropi, na primer Bazel, imaju registrovane “fox” populacije i lisice se nalaze u parku, a građani pored njih bukvalno voze bicikl ili šetaju – napominje Ivanović.

Pored lisica u Beogradu ima i divljih svinja, zmija, pa i šakala

On dalje navodi da se pored lisica u urbanim delovima Beograda, ali i ostalih gradova, mogu sresti i druge divlje životinje, poput raznih vrsta divljih ptica, ponekad i zmija, ali i divljih svinja.

– U Beogradu i Novom Sadu sve češće viđate labudove i čaplje koje su se naselile oko rečnih tokova. Tu su i gmizavci, tačnije zmije, ali na svu sreću u Srbiji nema registrovanih otrovnica. U poslednje dve godine na ulicama Srbije viđene su i divlje svinje, imali smo onaj slučaj kada je divlji vepar preplivao Dunav i završio u novosadskom naselju Liman – priča naš sagovornik dodajući da se ređe uoče i šakali i srne, koje su dosta plašljivije.

Jedna stvar u sestru sa lisicom može da bude kobna

Kako ističe, razloga za paniku nema, ali bi građani trebalo posebno da obrate pažnju na jednu stvar.

– Što se tiče direktnog susreta čoveka sa lisicom tu se ne treba plašiti, samo treba držati distancu, ali što se tiče nekog indirektnog kontakta, tu treba obratiti pažnju. Moguće je širenje parazitske bolesti na onim mestima, bašticama, parkovima, gde lisice mogu da ostave svoj feces. Tu je najvažnija najosnovnija lična higijena, tačnije pranje ruku – upozorava načelnik.

U slučaju da čovek ne vodi računa o ličnoj higijeni na ispravan način moguće je zaražavanje multilokularnim ehinokokom, koji je, kako napominje naš sagovornik, u nivou kancerogenog raka koji se širi.

Foto: Shutterstock / Ringier

– Bolest je poznata u centralnoj i severnoj Evropi i nije operativna. Ukoliko se ne ukloni na vreme moguće su brojne komplikacije – kaže on.

Napominje i da ukoliko Beograđani vide lisicu na ulici treba samo da nastave svojim putem i da joj ne prilaze, a ona sigurno neće napasti.

– Ona ide svojim putem. Nijedna životinja, pa ni lisica ili šakal, neće napasti, niti ići za vama, samo ako ne bude saterana u ćošak – priča naš sagovornik.

Lisice u grad zalaze kao u “ekspres restoran”

Na pitanje zašto sve veći broj lisica silazi u gradove, u ovom slučaju u Beograd, Ivanović kaže da je odgovor vrlo jednostavan – traže hranu.

– Lisica je kao hranidbeni oportunista. Ona se hrani sitnim glodarima, pticama, ali ako je nestašica nije neuobičajeno da pojede i grožđe ili kukuruz. Ona u gradove zalazi kao u “ekspres restoran” – objašnjava načelnik pokrajinske Inspekcije za zaštitu životne sredine.

Dodaje da je upravo ovaj period godine, kada polako kreće zahlađenje, ali i rano proleće, vreme kada ih najviše možemo sresti u urbanim sredinama.

– Najčešće se spuštaju u ovo neko vreme kada padaju temperature, pogotovo u rano proleće kada imaju mladunce, i to uglavnom u kasnim večernjim satima kada idu u potragu za hranom – kaže on.

Objasnio je i da ako se lisica nađe u blizini klanica ili većeg domaćinstva koje nije najbolje obezbeđeno, a ostaci hrane budu lako dostupni, ova divljač može da iznenadi i u toku dana.

– Ona u ovim situacijama može da se pojavi i prepodne ili popodne, kako bi utolila glad – priča.

Populacija divljih svinja za dve godine drastično opala

Na kraju razgovora naš sagovornik istakao je i da je populacija divljih svinja u poslednje dve godine znatno opala.

– Nažalost, zbog afričke kuge, koja pre 10 godina nije bila zastupljena na ovim prostorima, u poslednje dve godine populacija divljih svinja drastično je opala, i to u istočnoj Srbiji, kao i južno od Banata i Srema.