Region Danas
Netanjahu naglašava Iran kao najveću pretnju i potrebu za pregrupisanjem
Izraelski premijer takođe priznaje probleme s vojskom i kašnjenja u isporuci oružja
Primirjem između Izraela i libanske militantne grupe Hezbolah okončan je sukob koji je eskalirao u septembru ove godine. Međutim, ono što je izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao nakon što je njegova vlada pristala na prekid vatre sugeriše da se na Bliskom istoku spremaju novi okršaji, ovog puta sa Iranom – okosnicom “Osovine otpora” i zemljom koja podstiče i finansira militantne grupe širom regiona.
Netanjahu je rekao da postoje tri ključna razloga zašto je pristao na primirje i svaki od njih je važan za razumevanje trenutne situacije na Bliskom istoku. Krenimo redom.
Blic preporučuje
Fokus je sada na Iranu
Prvi razlog koji je Netanjahu naveo ujedno je i najopasniji, a tiče se Irana.
– Prvo, glava hobotnice – Iran. Uništili smo glavne delove iranskog sistema protivvazdušne odbrane i kapaciteta za proizvodnju raketa i uništili smo značajnu komponentu njihovog nuklearnog programa. Odlučan sam da učinim sve što je potrebno da sprečim Iran da dobije nuklearno oružje. Ta pretnja je oduvek bila moj glavni prioritet, a još više danas, kada čujete da iranski lideri iznova potvrđuju svoju nameru da nabave nuklearno oružje. Za mene je uklanjanje te pretnje najvažnija misija, da se obezbedi postojanje i budućnost Izraela – rekao je Netanjahu.
Foto: Susan Walsh / Tanjug/AP
Nije neobično što se Izrael sada okreće, kako je sam Netanjahu rekao, “glavi hobotnice”, imajući u vidu da Tel Aviv smatra da su drugi veliki ciljevi ostvareni.
Izrael je pokrenuo novi rat u Gazi nakon napada Hamasa 7. oktobra prošle godine i uspeo da obezglavi palestinsku militantnu grupu, koja je ostala bez najviših lidera, što uključuje Ismaila Hanijea, Mohameda Deifa i Jahju Sinvara.
Civilne žrtve su ogromne – procenjuje se da je više od 40.000 ljudi ubijeno u Pojasu Gaze od 7. oktobra, a izraelske trupe i dalje se nalaze unutar ove enklave, koja je opkoljena sa svih strana.
Uništenjem rukovodstva i logistike Hamasa, Izrael smatra da je osveta bila i te kako uspešna.
Drugi veliki cilj bio je obračun sa Hezbolahom, koji je 8. oktobra prošle godine počeo raketne napade na Izrael, kao vid podrške Hamasu.
U septembru ove godine je Netanjahu odlučio da pokrene novi okršaj sa Hezbolahom, što je rezultiralo kopnenom ofanzivom na Liban. Što se Izraela tiče, i ovaj rat je bio uspešan – ubijen je vođa Hezbolaha Hasan Nasralah, kao i drugi lideri grupe, a borbeni kapaciteti su značajno smanjeni.
Foto: Tanjug/AP
Sada, Tel Aviv želi da eliminiše i glavni izvor pretnje, a to je Iran. Teheran decenijama podržava i finansira gotovo sve militantne grupe na Bliskom istoku, iako među njima prednjače Hamas, Hezbolah i Huti.
Iran se smatra glavnom okosnicom “Osovine otpora” – raznih grupa militanata koje se na Bliskom istoku bore protiv Izraela, a koju Tel Aviv naziva “Osovina zla”.
Netanjahu je i ranije isticao da je nakon likvidacije vođa Hamasa i Hezbolaha najveća pretnja ajatolah Ali Hamnei – vrhovni vođa Irana.
Stoga nije isključeno da će Izrael iskoristiti naredne nedelje za pregrupisanje i formiranje strategije za akciju protiv Irana. A upravo je pregrupisanje drugi razlog za primirje o kom je govorio Netanjahu.
Izraelska vojska u problemu
– Moramo našim snagama da damo oduška i popunimo zalihe. I ja to otvoreno kažem, nije tajna da je bilo velikih kašnjenja u isporuci oružja i municije. Ova kašnjenja će uskoro biti rešena. Dobićemo zalihe naprednog naoružanja koje će čuvati naše vojnike i dati nam više udarne snage da završimo našu misiju – kazao je izraelski premijer.
Foto: AP/ Ohad Zwigenberg, AP/ Hussein Malla, Marwan Naamani / Zuma Press / Profimedia / Ringier
Nije tajna da Tel Aviv ima problema sa vojskom, ali je ovo prvi put da Netanjahu o njima javno govori.
Delom zbog američke podrške, delom zbog napete situacije u samom Izraelu, gde su građani mesecima besni zbog zarobljenika koji su i dalje u Gazi.
Održavanje stabilnosti i imidža vojske, kao jedne od najmoćnijih sila na svetu koja može da se bori na više frontova istovremeno, bilo je važno Netanjahuu kako bi uverio Ameriku da njegova misija napreduje, ali i sopstvene građane da će se patnja isplatiti.
Sada kada smatra da je ostvario većinu svojih ciljeva, Netanjahu je svestan da i vojnicima i građanima mora da dopusti predah od rata.
Ipak, Izrael se suočava sa nedostatkom municije i raketnih presretača, navodi se u britanskom izveštaju koji je objavljen u oktobru.
Pozivajući se na stručnjake i bivše vojne zvaničnike, “Fajnenšel tajms” je objavio da Vašington pomaže Izraelu u rešavanju ovog pitanja.
Foto: Baz Ratner / Tanjug/AP
– Pitanje municije u Izraelu je ozbiljno. Ako Iran odgovori na izraelski napad, a Hezbolah se pridruži, izraelska protivvazdušna odbrana će biti rastegnuta – rekla je Dana Stroul, bivša zvaničnica Ministarstva odbrane Amerike.
Ona je dodala da zalihe nisu neograničene i da Vašington ne može da održi snabdevanje Ukrajine i Izraela istim tempom. Ukoliko Amerika obnovi isporuke Izraelu, izvesno je da će se Tel Aviv spremati za novi napad.
Izolacija Hamasa kao poslednji udarac
Naposletku, Netanjahu je rekao da je treći razlog za prekid vatre razdvajanje frontova i izolacija palestinske militantne grupe Hamas.
– Od drugog dana rata, Hamas je računao da će se Hezbolah boriti na njegovoj strani. Pošto Hezbolah više nije u igri, Hamas je sam. Pojačaćemo pritisak na Hamas i to će nam pomoći u svetoj misiji oslobađanja naših talaca – poručio je izraelski premijer.
Foto: Jalaa MAREY / AFP / Profimedia, AP/ Abed Khaled, Mohammed Saber/EPA, Shutterstock / Ringier
Netanjahu je ovom izjavom uspeo da apeluje na dve stvari koje su najvažnije stanovnicima Izraela – uništenje Hamasa i oslobađanje zarobljenika.
Istina je da je Hamas značajno oslabljen prethodnih meseci, nakon što su najviši lideri grupe ubijeni, a zalihe oružja ispražnjene.
Visoki zvaničnik grupe izjavio je za agenciju AFP da je palestinski islamistički pokret “spreman” za primirje sa izraelskom vojskom u Pojasu Gaze, nakon što je u Libanu postignuto primirje.
Blic
