Koju poruku je Putin hteo da pošalje Zapadu lansiranjem rakete “orešnik”: “Ovo je bilo UPOZORENJE AMERICI”

Verovatno je bilo samo pitanje vremena kada će Vladimir Putin lansirati eksperimentalnu, potencijalno nuklearnu, balističku raketu u Ukrajinu. Teško da je slučajnost da njegova odluka dolazi kada se rat bliži verovatnoj završnici, pri čemu se obe strane bore za poziciju uoči pregovora u senci Donalda Trampa.

Foto: Sgt. 1st Class Andrew Dickson/U.S. Army via AP, AP/ Vyacheslav Prokofyev, Shutterstock/ Borshch Filipp / Ringier

Ni Ukrajina ni Rusija ne znaju šta će Tramp uraditi kada preuzme dužnost u januaru. Ali eskalacije koje se sada dešavaju postaviće novi status kvo za dan kada postane predsednik, kada će Trampove opcije varirati od “tvrdoglave trgovine konjima”, kako je to “Gardijan” opisao, do jednostavnog bacanja Ukrajine pod autobus.

Ukrajinski zvaničnici su ove nedelje rekli da jednostavno ne znaju šta je novoizabrani predsednik planirao za njih. I sa slabom predstavom o Trampovim namerama, oni su fokusirani na optimizaciju svoje pozicije na bojnom polju, nastojeći da zadrže pozicije u ruskoj oblasti Kursk i ojačaju linije fronta na drugim mestima širom bojnog polja kako bi bili u što jačoj poziciji pred novom američkom administracijom.

SAD žele da ojačaju Ukrajinu pre Trampovog dolaska

Američki zvaničnici, na sličan način nesigurni šta će njihov novi predsednik uraditi, žele da učine Ukrajinu što je moguće samodovoljnijom i da pripreme svoje evropske partnere da povećaju podršku Ukrajini nakon odlaska Džozefa Bajdena. Jedan od načina na koji su neki od zvaničnika njegove administracije opisali cilj, jeste da se izbegne da Tramp ima još jedan Avganistan, gde se vojska zemlje raspala čim su SAD prestale da pružaju podršku. Međutim, većina je pesimistična da Ukrajina može da nastavi borbu na neodređeno vreme.

U poslednjim mesecima svog mandata, Bajden je ponudio Ukrajini jednu stvar za koju je tražila: pravo da koristi rakete dugog dometa ATACMS protiv ciljeva unutar Rusije. On je takođe dao Ukrajini ovlašćenje da koristi nagazne mine i pravo da pošalje američke vojne izvođače da poprave hardver koji je Ukrajini potreban da ostane u borbi.

Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Nijedan od njih ne menja igru, priznali su zvaničnici. A Bajdenov oprez u prethodnim mesecima delimično je diktiran političkom zabrinutošću zbog reakcije uoči izbora, ocenjuje “Gardijan”.

Tramp bi mogao da poništi te odluke prvog dana kada dođe na funkciju. Ali takođe bi mogao da odluči da su korisna valuta dok ulazi u pregovore sa Putinom i, kako se optimističniji posmatrači nadaju, deluje u duhu dobrog biznismena: da nikada ne daje besplatno nešto vredno.

Međutim, Bajdenova poslednja podrška ima cenu, a u četvrtak je Rusija poslala Zapadu vrlo jasan signal: možemo i mi da eskaliramo. Uz samo 30-minutno upozorenje, Rusija je lansirala eksperimentalnu raketu za koju se čini da je varijanta starije, nikad raspoređene rakete, RS-26 Rubež, koja je prvobitno bila dizajnirana za isporuku nuklearnog oružja. Raketa je u prošlosti bila kritikovana zbog kršenja sada nevažećeg Ugovora o nuklearnim raketama srednjeg dometa koji je potpisan kasnih 1980-ih da bi se sprečila raketna kriza u Evropi. Njeno razmeštanje bi moglo da oživi te strahove.

“Putin poslao upozorenje Zapadu”

Putin je pokušao da izgleda preteće dok je u četvrtak održao retko obraćanje na ruskoj nacionalnoj televiziji, preteći da će udariti zapadne zemlje uključene u rat i tvrdeći da SAD i Evropa „ne mogu da presretnu takve projektile“.

Ipak, projektil je trebalo da pošalje poruku.

Foto: rusko ministarstvo odbrane / screenshot

– Lansiranje shvatam kao “podsetnik” Sjedinjenim Državama da su rizici nuklearne eskalacije i dalje prisutni – rekao je Džejms Ekton, kodirektor Programa nuklearne politike u Karnegi zadužbini za međunarodni mir.

Poslednjih dana američki zvaničnici su namerno izgledali optimistični u pogledu nuklearne pretnje. Uprkos iznenadnom zatvaranju američke ambasade u Kijevu u sredu zbog upozorenja o misterioznoj “pretnji vazdušnim napadom”, zvaničnici su rekli da nisu videli nikakvu promenu u nuklearnom držanju Rusije. I ruski zvaničnici su takođe izgleda želeli da izbegnu slučajnu eskalaciju sa SAD tako što bi dali „prethodno obaveštenje“ o lansiranju.

– Ipak, Putinova odluka da unapred obavesti Vašington o testu je očigledno imala za cilj da izbegne pogrešno tumačenje lansiranja i da ublaži rizike od trenutne nuklearne eskalacije. Zaista, mislim da je malo verovatno da bi Putin upotrebio nuklearno oružje s obzirom na Trampov reizbor i verovatnoću da će Sjedinjene Države prestati da pružaju pomoć Ukrajini – rekao je Ekton.

Šef CIA-e Vilijam Berns, tokom posete Londonu zajedno sa šefom MI6 u septembru, rekao je da su SAD odbacile prethodno rusko sejanje nuklearnog straha u jesen 2022, pokazujući da pretnje iz Moskve ne treba uvek shvatati bukvalno.

– Putin je siledžija. On će nastaviti da zvecka sabljom s vremena na vreme. Ne možemo sebi da priuštimo da budemo zastrašeni tim zveckanjem… moramo da budemo svesni toga. SAD su pružile ogromnu podršku Ukrajini i siguran sam da će predsednik razmotriti druge načine na koje možemo da ih podržimo – rekao je Berns.

Foto: State Emergency Service of Ukraine / Ustupljene fotografije

Koji je Putinov sledeći potez?

Ranije ove nedelje, kada je prokremljanski tabloid “Moskovski Komsomolets” pitao penzionisanog general-potpukovnika kako Rusija treba da odgovori na napad ATACMS-a na region Brjanska, on je odgovorio: “Započinjanje Trećeg svetskog rata zbog udara na skladište oružja u regionu Brjanska verovatno bi bilo kratkovido”.

Ali obraćanje Vladimira Putina naciji nije sadržalo dokaze za to, ocenjuje Stiv Rozenberg, urednik BBC-ja za Rusiju. On navodi da se čini da je poruka ruskog lidera pristalicama Ukrajine na Zapadu bila: ovo je crvena linija oko koje sam ozbiljan, usuđujem se da je pređete.

– Čak ni Putin ne zna da li može da upotrebi nuklearno oružje ili ne. Zavisi od njegovih emocija. Znamo da je on veoma emotivan čovek. Odluka o započinjanju ovog rata bila je i emotivni korak. Zbog toga moramo ozbiljno shvatiti njegovu ideju o promeni nuklearne doktrine. Kažu da strah od rata mora da se vrati i da će obuzdati obe strane, ali ovo je takođe sredstvo eskalacije. U ovoj interpretaciji moramo priznati da Putin, pod nekim okolnostima, može da upotrebi barem taktičko nuklearno oružje u okviru ograničenog nuklearnog rata. To neće rešiti problem. Ali to će biti početak samoubilačke eskalacije za ceo svet – rekao je nedavno kolumnista “Nove gazete” Andrej Kolesnikov Rozenbergu.