KAKO JE SPREČEN NUKLEARNI NAPAD RUSIJE Putin je bio toliko očajan zbog gubitaka u Ukrajini, ali je onda iz Amerike stiglo upozorenje: “Ja sam vođa najmoćnije vojske u istoriji sveta”

Vudvord donosi neulepšan prikaz međunarodnih kriza i konflikata, od povlačenja iz Avganistana do tenzija sa Putinom i Netanjahuom, kao i Bajdenovih privatnih borbi, uključujući razgovore o povlačenju iz predsedničke trke 2024. i pravnim problemima njegovog sina Hantera.

Nova knjiga Vudvorda, daje grub prikaz ključnih trenutaka dok Bajden i njegov tim za nacionalnu bezbednost prolaze kroz međunarodne krize, od katastrofalnog povlačenja iz Avganistana do suočavanja sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pre nego što on započeo invaziju na Ukrajinu i privatne bitke sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

Vudvord već 50 godina piše članke i knjige o američkim predsednicima, a ovo je njegova četvrta knjiga od Trampove neočekivane pobede na izborima 2016. Počeo je da izveštava o predsednicima u vreme Ričarda Niksona, koji je 70-ih bio prinuđen da podnese ostavku zbog afere “Votergejt“, koju su razotkrili Vudvord i njegov kolega iz “Vašington posta” Karl Bernstin.

Putin i nuklearno oružje

U svojoj novoj knjizi “Rat” Vudvord je deo posvetio ratu u Ukrajini, a u kojoj navodi s kojim poteškoćama se susretala američka administracija u odnosima sa Rusijom.

Jedna od najdramatičnijih scena u knjizi otkriva koliko su Bajden i njegov tim za nacionalnu bezbednost bili uznemireni zbog mogućnosti da Putin upotrebi nuklearno oružje.

Do septembra 2022, izveštaji američkih obaveštajnih službi koji su ocenjeni kao “izvrsni”, otkrili su “duboko uznemirujuću procenu” Putina – da je bio toliko očajan zbog gubitaka na bojnom polju da bi mogao da upotrebi taktičko nuklearno oružje u Ukrajini.

Na osnovu alarmantnih novih obaveštajnih izveštaja, Bela kuća je verovala da postoji 50% šanse da će Rusija upotrebiti taktičko nuklearno oružje – procena koja je naglo porasla sa 5%, a zatim 10%, izveštava Vudvord.

“Na svim kanalima, stupite u vezu sa Rusima”, poručio je Bajden svom savetniku za nacionalnu bezbednost Džejku Salivenu. “Recite im šta ćemo uraditi kao odgovor”, rekao je on, prema Vudvordu.

Knjiga govori o napetom telefonskom razgovoru između ministra odbrane SAD Lojda Ostina i njegovog ruskog kolege Sergej Šojgua u oktobru 2022.

“Ako biste to uradili, sva ograničenja pod kojima smo delovali u Ukrajini bila bi preispitana”, rekao je Ostin Šojguu, navodi Vudvord. “Ovo bi izolovalo Rusiju na svetskoj sceni do stepena koji vi Rusi ne možete u potpunosti da procenite”.

Foto: AP/ Olivier Matthys, AP/ Alexei Nikolsky / Ringier

“Ne prihvatam pretnje”, odgovorio je Šojgu. “Gospodine ministre”, rekao je Ostin, prema Vudvordu, “ja sam vođa najmoćnije vojske u istoriji sveta. Ja ne pretim”, odgovorio mu je Ostin.

Dva dana kasnije, Rusi su zatražili još jedan poziv. Ovog puta, ruski ministar odbrane je dramatično tvrdio da Ukrajinci planiraju da koriste “prljavu bombu” – lažnu priču za koju su SAD verovale da je Kremlj forsirao kao izgovor za postavljanje nuklearnog oružja.

“Ne verujemo vam”, rekao je Ostin u odgovoru, prema Vudvordu. “Ne vidimo nikakve indikacije za ovo, a svet će to prozreti. Nemoj to da radiš”. “Razumem”, odgovorio je Šojgu.

– To je verovatno bio trenutak od kog se najviše strepelo u celom ratu – rekao je Kolin Kal, visoki zvaničnik Pentagona, kasnije o ovoj epizodi.

Bajden žali što je izabrao Garlanda za državnog tužioca

Vudvord navodi u knjizi da je Bajden bio privatno besan na državnog tužioca Merika Garlanda zbog toga što je imenovao specijalnog tužioca za istragu njegovog sina Hantera u krivičnom gonjenju za porez i oružje.

– Nikad nije trebalo da izaberem Garlanda – rekao je Bajden svom saradniku, prema Vudvordu, koji nije imenovao saradnika.

Hanter Bajden je proglašen krivim u junu – osuđen je po sve tri tačke optužnice za kršenje zakona koji zabranjuje korisnicima narkotika da poseduju vatreno oružje, i suočava se sa kaznom na saveznom sudu u Delaveru u decembru. On je priznao krivicu za federalne poreske optužbe u Kaliforniji i takođe bi trebalo da bude osuđen u tom slučaju u decembru.

Ministarstvo pravde odbilo je da komentariše ove navode.

Foto: Andres Kudacki / Tanjug/AP

Senator Grejem uporedio Mar-a-Lago sa Severnom Korejom

Jedan od Trampovih najdugoročnijih saveznika, senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem, Trampove stalne lažne tvrdnje da su izbori 2020. bili namešteni prepisao je kultu ličnosti bivšeg predsednika koji je uživao u Mar-a-Lagu, i krugu pomoćnika i savetnika koji su “stalno hranili ovaj narativ”, navodi se u knjizi.

Vikend nakon što je Rusija napala Ukrajinu, Grejem je bio sa Trampom u Mar-a-Lagu, što je senator okarakterisao kao “malo kao odlazak u Severnu Koreju”. Grejem je dodao da “svi ustaju i aplaudiraju svaki put kada Tramp dođe”.

Što se tiče politike, Vudvord je napisao da je Grejemov savet bio deo onoga što je ubedilo Trampa da se ponovo kandiduje za predsednika.

U martu, tokom jedne od njegovih brojnih poseta Bliskom istoku od kada je Hamas napao Izrael 7. oktobra, Grejem je rekao Vudvordu da se sastao sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom kada mu je Grejem predložio da pozovu Trampa. Princ je “iz torbe u kojoj se nalazilo oko 50 jednokratnih telefona izvukao jedan sa oznakom TRAMP 45”. Na drugom putovanju, napisao je Vudvord, saudijski lider je uzeo još drugi telefon, “ovog puta sa oznakom DŽEJK SALIVEN”, ime Bajdenovog savetnika za nacionalnu bezbednost.

Foto: Brandon Bell / Getty images / Profimedia

O Kamali Haris

Dok se potredsednica i kandidatkinja demokrata za predsednika Kamala Haris pojavljuje u knjizi, ona ima više sporednu ulogu u odnosu na Bajdena, a Vudvord je zaključio da “teško da sama donosi spoljnopolitičke odluke”.

Tome u prilog, kako se navodi u knjizi, Haris je održala značajan govor nakon sastanka licem u lice sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom u julu, ubrzo nakon što je postala kandidatkinja za predsednika. Tom prilikom je naglasila cenu vojne kampanje Izraela i obećala da neće ćutati o patnji Palestinaca, što se činilo kao distanciranje od Bajdenovog pristupa ratu u Gazi.

Njen javni ton iznenadio je i razbesneo Netanjahua jer je bio u suprotnosti sa prijateljskim pristupom tokom njihovog privatnog razgovora, izveštava Vudvord. Knjiga citira izraelskog ambasadora u Vašingtonu, Majkla Hercoga, koji je rekao: “Ona želi da bude oštra u javnosti. Ali privatno nije bila tako oštra.”

Kada je Bajden odustao od predsedničke trke 21. jula, odmah je podržao Harisovu, omogućivši joj da konsoliduje podršku demokrata i izbegne partijske sukobe, piše Vudvord. to ga je prissetilo na to kako je ne dobiti podršku predsednika.

“Mislim da to verovatno podseća na to kako se Bajden osećao kada nije dobio podršku od predsednika Obame 2016. godine”, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken, prema Vudvordu. “Bio je razočaran. Osećao je da je, znate, kao njegov potpredsednik da je to normalan i prirodan poredak”.