Region Danas
Bog, budući da je pravedan, ustanovio je te zakone, kako bi svima sudio po pravdi
Slavni rumunski pravoslavni starac Kleopa govori o postojanju četiri Božija zakona, po kojima će Gospod suditi celom svetu.
Prvi zakon je bio prirodni, drugi, zakon stvaranja. Po njima biće suđeno svim narodima sveta, osim Hrišćana i Jevreja. Po Starom Zavetu, biće suđeno Jevrejima, a po zakonu Blagodati i Jevanđelju biće suđeno nama, Hrišćanima.
Naš zakon je savršeniji od svih ostalih. Ukoliko ga narušimo, pašće na nas veliki greh i očekivaće nas teže muke, nego one što ne znaju za Jevanđelje.
Savest je pravedni sudija, koga je Bog smestio u nas. Savest ne može biti refleksija materije za vjeki vjekov. Ona je glas Božiji u čoveku i neprestano ga prekoreva, kada greši: “Čoveče, zašto si to učinio?”
Zato, onaj koji čuva svoju savest čistom,smrt će neizostavno zateći blaženog i spremnog. Ovaj zakon prirode postoji i u Kinezima, i u hrišćanima, i u budistima, i u hinduistima, i u muslimanima. To je prvi zakon, koji je Bog položio u srce čoveka pri njegovom stvaranju i po njemu je svet živeo do pojave pisanog zakona.
Postoje četiri zakona, po kojima će Bog suditi celom svetu. I niko neće moći da izbegne gnev i pravednost Božiju, bilo da je Kinez, hinduista, hrišćanin, musliman ili jevrejin, jer je Bog pravedan, kako kaže apostol: “Bog je istinit, a čovek je svaki laža” (Rim. 3, 4).
Bog, budući da je pravedan, ustanovio je te zakone, kako bi svima sudio po pravdi.
Prvi zakon je zakon prirode, ili zakon savesti. Po tom zakonu je Bog razobličio Kaina, kada je ubio brata svog Avelja. Čuješ li šta govori Sveto Pismo? Njega je toliko silno razobličavala savest da je u očajanju uskliknuo: “Krivica je moja velika da mi se ne može oprostiti” (Postanje 4, 13). On je pao u očajanje zbog toga što je zbog zavisti ubio svog brata Avelja, pastira.
Zakon savesti mu je govorio: “Šta si to učinio? Ubio si svog brata!” I on čuje Boga: “Kaine, gde je brat tvoj?” A on, umesto da kaže: “Bože zgrešio sam”, odgovara: “Šta sam ja, čuvar brata moga?”
I reče mu Bog: “Glas krvi brata tvog viče sa zemlje k meni” (Postanje 4, 10). Zbog toga što si učinio, kažnjavam te svim kaznama, a ko te ubije, sedam će se puta za to pokajati. (Postanje 4, 11–12, 15)…
I proživeo je Kain više od hiljadu godina, kako je napisano u «Hronografu» Kedrina, i niko ga ne ubi, jer su se svi bojali prokletstva, koje je na njega položio Bog. Koje kazne je Kain pretrpeo zbog toga što je ubio svog brata? Pre svega je to bilo očajanje, zatim trepet, plač – jer je pao na zemlju i ridao, potom strah, jer je bežao iz jednog mesta u drugo bojeći se da ga Bog vidi, zatim prokletstvo zemlje, da ona bude jalova i da mu ne daje nikakve plodove, i ostalo što je napisano u Svetom Pismu, u knjizi Postanja, u četvrtom poglavlju.
Svakog čoveka na kugli zemaljskoj kada čini zlo, obličava njegova savest, koja mu govori: “Zašto si učinio zlo?” To je prvi zakon, koji je Bog dao čoveku, i on se zove zakon savesti, ili prirodni zakon.
Drugi zakon je zakon stvaranja. On je, kako nam objašnjava Grigorije Niski, uvek pred našim očima i neprestano se čuje sa nebeskih visina, poput trube, tako nam ukazujući na Boga.
Ko je stvorio nebo, zemlju i sve što nas okružuje? Mesec, travu, cveće, ribe, mora, reke, kamenje, drveće, planine, sve što je živo, što obitava na zemlji, u vodi i vazduhu? Ko je sve to stvorio, braćo? Ko je stvorio časovnik vaseljene, koji teče s tolikom tačnošću da se ništa ne može porediti sa njim? Niko drugi, do Blagog Boga! Centar, koji upravlja našim svetom, jeste Bog Tvorac, Bog, koji je sve uredio.
Ovaj zakon stvaranja jeste ono o čemu govori Prorok David: “Nebesa kazuju slavu Božiju, i tvorenje ruku Njegovih javlja svod nebeski” (Ps. 18, 1).
Kako nam to kazuju? Svojim sfernim ustrojstvom i svojom ogromnom udaljenošću, kosmičkim prostranstvom, čije se rastojanje meri milijardama svetlosnih godina, kretanjem nebeskih tela, zvezda i planeta s takvom ravnomernošću i preciznošću da to začuđuje umove svih astronoma na svetu.
Šta je rekao Isak Njutn, poznati engleski fizičar, koji je trideset godina bio ateista, a pred kraj svog života otkrio zakon zemljine teže i shvatio da svaka planeta privlači svoj mali satelit i ne dozvoljava mu da se udalji, ni da se razbije, niti da se kreće haotično u svetu zvezda nebeskih?
On je ispustio svoje instrumente na sto i rekao: “Velik si Ti, Gospode, i divna su dela Tvoja, i nikakve reči nisu dovoljne da proslave čudesa Tvoja!”
Vidiš? On je, poznavajući spoljnu nauku, došao do straha Božijeg, otkrivši najveća čudesa u svetu zvezda. Šta su rekli Kepler, Njutn i mnogi drugi, kada su se obratili Bogu, videvši da tvorevine Božije ne postoje same od sebe, već imaju neki centar iz koga se svime upravlja i takvu preciznost koja je sposobna da zbuni svaki ljudski um?
Od tajni prirode nije još otkriven ni milijarditi deo. Jer premudrost Božija nema granica i neće ih imati u vekove vekova, stoga što je premudrost Tvorca beskonačna.
I tako – drugi zakon, koji se nalazi pred očima svih nas jeste zakon stvaranja, ili tvorbe. Jer kroz prirodno sozercanje u duhu, napredujemo od razumne osnove stvari do njihovog Tvorca.
Ako vidiš brod, onda moraš da pretpostaviš da postoji i majstor, koji ga je napravio; ako vidiš da čovek nosi valjanu odeću, znači i da je krojač bio vešt.
Ako vidiš dvorac, lepo arhitektonsko delo, onda znaj da je iza svega mudri arhitekta. Ako vidiš časovnik, onda to nesumnjivo znači da postoji i spretan časovničar, koji ga je izradio. Šta god da vidiš, ne možeš reći da je nešto stvorilo samo sebe. I tako, sve nam ukazuje na to da postoji Tvorac, a ako postoji, onda Ga se treba bojati i povinovati Mu se, da nas On ne bi kaznio po svoj pravdi.
Treći zakon, je pisani zakon, koji je Bog dao Mojsiju na gori Sinajskoj, deset zapovesti i celi Stari Zavet, po kome će biti suđeno izabranom narodu, to jest Jevrejima.
Četvrti i poslednji zakon jeste zakon Blagodati, zakon savršenstva, zakon ljubavi Isusa Hrista, Sveto Jevanđelje. Po tom zakonu će biti suđeno svim hrišćanima, krštenim u ime Presvete Trojice.
Prvi zakon je bio prirodni, koji je opšti za sve narode do kraja sveta. Drugi, zakon stvaranja, odgovara prvome. Po prvom i drugom zakonu biće suđeno svim narodima sveta, osim hrišćana i jevreja. Po pisanom zakonu, odnosno po Starom Zavetu, biće suđeno jevrejima. A po zakonu Blagodati i Jevanđelju biće suđeno nama, hrišćanima, zbog toga što je naš zakon savršeniji od svih ostalih.
Ukoliko ga narušimo, pašće na nas veliki greh i očekivaće nas teže muke, nego one što ne znaju za Jevanđelje.
Bog nam je tako namenio sličnog advokata. Ne obmanjujmo sebe, braćo, i ne govorimo da Bog ne zna šta radi svako od nas. Ti ne možeš reći da si bez greha, jer ti ne znaš za Jevanđelje, jer si Kinez, Turčin ili ateista.
Neka si i neznabožac, ali savesti imaš i po tom zakonu će ti se suditi. Božije tvorevine si video, i nijedanput se nisi zapitao, ko je stvorio nebo, sunce, zemlju i sve ostalo, kako bi dublje razmislio i uplašio se Boga, koji je stvorio sve? Amin.
Izvor: Stil.kurir.rs
