Region Danas
Leto 2000. godine bilo je izuzetno toplo, pa je Dunav opao, a da se to nije dogodilo, verovatno se nikada ne bi saznalo da je kod Golubačke tvrđave, ta reka, bila grob trojice muškaraca čiji identitet nikada nije utvrđen. Sahranjeni su na “mafijaški način”, zabetonirani u drvene sanduke, pa gurnuti u reku.
Dečaci koji su se kupali u Dunavu te davne 2000. godine, kao sva deca, istraživali su reku i čuvenu Golubačku tvrđavu, kada su primetili sanduk koji je virio iz reke, koja je zbog velikih vrućina pala. Ali, nisu bili pripremljeni za ono što su ugledali. Iz drvenog sanduka, zalivenog betonom, virili su ljudski ostaci. O strašnom otkriću obaveštena je policija koja je brzo došla na lice mesta.
Ono što je usledilo, šokiralo je sve, uključujući i policajce. Pretragom reke, ustanovljeno je da se tu nalaze ne jedan, već tri betonska „sarkofaga“ sa ljudskim ostacima. Nije bilo sumnje da su u pitanju žrtve mafijaškog obračuna i da se neko prilično potrudio da sakrije sve tragove, ali ga je omeo nizak vodostaj Dunava. Pri tome je jednom telu odsečena glava i obe ruke, kako bi bila onemogućena svaka identifikacija, čak ni pomoću zuba ili otisaka prstiju.
U to vreme srpska policija nije raspolagala DNK analizom.
Počele su da kolaju razne teorije, pa i ona da su u pitanju tela iz Rumunije, ali je to brzo odbačeno jer ni Dunav nije mogao da ih donese, a ko god ih je tu bacio znao je dubinu i nadao se da nikada neće biti pronađeni. Na kraju su trojica sahranjena pod krstovima koji su obeleženi sa N.N. – nepoznat.
Da li se ova priča krila iza svega?
Ipak, stanje tela, broj žrtava poklopio se sa jednom drugom pričom, takođe krvavom i strašnom, kojoj bi takav kraj, betoniranje osakaćenih leševa i njihovo bacanje u Dunav, bio odgovarajući.
U noći između 4. i 5. decembra 1998. na vratima firme „Tref rentakar“ pojavio se Andrej Kovačević, sin pokojnog vlasnika firme Vlade Kovačevića Trefa. Čuvar, Bratislav Dačić ga je prepoznao i otvorio mu vrata. Kada mu je okrenuo leđa, Kovačević mu je pucao u potiljak. Čuvar nije bio jedina žrtva ovog razbojništva. Ubijena je i blagajnica Biljana Stanojković. Nju su pljačkaši vodili sa sobom kao taoca, obećali joj slobodu ako im pomogne da otvore sef, ali su je kasnije nemilosrdno likvidirali u okolini Beograda.
Iako su mislili da su izveli savršenu krađu, razbojnici su za sobom ostavili mnoštvo materijalnih tragova, jer su prvo pokušali da uđu sa zadnje strane u firmu, kada iseku rešetke na prozoru. Da, po njih, stvar bude gora, jedan od njih se teško ranjen pojavio u Urgentnom centru.
Ranio sam sebe prilikom pljačke “Tref rentakara”
Prvo je rekao da je upucan u centru Mladenovca, ali su policajci odmah shvatili da laže, jer je rana bila netipična, a on je menjao izjavu. Naime, zrno je prošlo kroz unutrašnju stranu butine. Nakon što su ga inspektori pritisli, mladić se „otvorio“. Rekao je da se zove Aleksandar Kostadinović, a da je ranio sam sebe, prilikom pljačke „Tref rentakara“. On je tada stavio otkočen pištolj za pojas i oružje je opalilo, a zrno je prošlo sa unutrašnje strane.
Policija je brzo došla i do ostalih imena nemilosrdnih razbojnika i kompletirala celu priču. U prepadu su još učestvovali Andrej Kovačević i Filip Gavrilović. Policija je pronašla i telo blagajnice, deo novca od ogromnog plena od 7,5 miliona tadašnjih nemačkih maraka. Uhapšen je i Andrej Kovačević, Trefov sin iz prvog braka, ali je Filip Gavrilović nestao, zajedno sa oko 4 miliona maraka.
Policija je brzo ustanovila da FIlip Gavrilović nije sam u bekstvu i da su sa njim njegov otac i prijatelj, navodno taksista, za koga se pretpostavljalo da ih vozi. Ali, beguncima se izgubio svaki trag i njihova sudbina nikada nije razjašnjena. Tri begunca i tri betonska sarkofaga u Dunavu, broj se poklapao, pa su mnogi posumnjali da su upravo oni presretnuti od neke jače kriminalne ekipe, da su pljačkaši opljačkani, potom pobijeni, zabetonirani i bačeni u Dunav. Ipak, tada je sa 4 miliona nemačkih maraka čovek mogao lako da se “izgubi” negde u svetu i da promeni identitet, tako da će sudbina oca i sina Gavrilovića, njihovog prijatelja i 4 miliona maraka ostati zauvek misterija.
Pogibija Malog Trefa
Andrej Kovačević, koga su zvali i Mali Tref po ocu, osuđen je na 10 godina zatvora zbog učešća u pljački, a pošto je bio maloletan u vreme izvršenja, to je bila najveća moguća kazna.
Kovačević nije odslužio celu kaznu.
On je 2006. godine, dok je bio na slobodnom vikendu u Beogradu poginuo na motoru, kada je naleteo na automobil na uglu Kneza Višeslava i Miloja Dakića.
Takođe, Aleksandar Kostadinović osuđen je na 15 godina zatvora.
(Kurir.rs/Nova/Preneo: Đ. M.)
