Region Danas
Bojan Jovanovski, poznatiji kao Boki 13, progovorio je prvi put nakon izlaska iz zatvora, gde je proveo četiri i po godine. On je osuđen na devet godina zatvora u slučaju u kom je optužen da je svoju nevladinu organizaciju koristio za prevaru i pranje para. Ipak, ta presuda je ukinuta i on se našao na slobodi. Šoumen iz Severne Makedonije gostovao je u emisiji “Lazarov podkast”, gde je otvorio dušu i otkrio mnoge stvari iz svog života o kojima se dosad nije znalo.
– Preživeo sam golgotu koju retko ko može da izdrži. Fizički izgledam zdravo, ali imam problem sa unutrašnjim organima, može da mi se odjednom sloši, nemam ceo organ, primam terapije. Mene je 20 minuta delilo od smrti, tamo gde sam bio su me hitno operisali. Tokom ovog razgovora moram da imam dve-tri pauze da bih jeo, moram da jedem na dva-tri sata. Od terapije su mi neki delovi tela izobličeni. Bez obzira na to što sam doživeo sve što sam doživeo, moram da pozdravim odluku suda. I što su me, kada sam bio operisan, dobro čuvali – rekao je Jovanovski na početku razgovora.
Sin jedinac si, kad si bio mali sve se vrtelo oko tebe, sećaš li se detinjstva?
– Kao dete sam bio dosta mažen i pažen. Rastao sam u neko drugo vreme, moram da kažem da sam od roditelja imao bezuslovnu ljubav. To mi je mnogo pomoglo. Sve ovo što sam prošao u prethodnih pet godina moji roditelji su izneli herojski. Moj otac je bio stavljen u krivični proces zbog mene. On je čovek koji ne bi zgazio mrava, a zbog mene je ispalo da je kriminalac. Morao je da se vuče po sudovima. I zbog toga osećam grižu savesti i bes.
Tvoja estradna karijera je počela tako što si izazvao pažnju time što si se oblačio kao žena. Kada se javila želja za takvim pojavljivanjem?
– Moda me zanima. Publika ume da kaže da sam izopačan ili ovako ili onako, ili da kažu da sam peder. Na početku, to je moglo da me zaboli, ali kasnije sam shvatio da niko ne zna šta je iza svega toga. Često sam ljudima koji su mi pisali takve poruke govorio da ćute, jer imaju decu i ne znaju šta ih čeka. Konkretno za oblačenje i pojavljivanje, voleo sam da tako privlačim pažnju i to se i desilo. Moj tata nikako nije reagovao na to. Duži period nije mogao to da shvati, nije mogao da podnese da mu se sin oblači kao žensko, što je i normalno. Normalno je da nije normalno, ali sam se na svoj način izborio s tim. Bilo je i pretnji i mnogo neprijatnih situacija, ali sam sve to prevazišao.
Bio si i u “Velikom bratu”, kako gledaš na to?
– Ne gledam na to kao grešku, taman posla. Enormna popularnost, kontakti, novi poslovi, prijatelji. Lepu Lukić sam tamo upoznao. Za sve ovo vreme ona se raspitivala i brinula za mene. U kontaktu smo, od tog “Velikog brata” mi je ostalo to divno prijateljstvo, koje čuvam, i prijateljstvo s Divnom Karleušom, koja, nažalost, više nije živa. Da li mi se to isplatilo ili ne, nije bitno, ali je bilo mnogo uspešno.
Kako je neko uspeo da te ovako prevari, da ti uzme slobodu, a onda i zdravlje?
– Osoba zbog koje sam preživeo sve ovo što jesam osoba je koju znam duže od 20 godina. Dugo se nismo čuli, a onda me je, kad sam otvorio televiziju, pozvao da mi čestita i onda je na sve načine pokušao da me pridobije. Ne mogu da kažem da mi nije prijalo. Upao sam u zamku. Družili smo se svakodnevno, ali me je uništio kao čovek, mnogo je gadan. Džaba mu sve, loš je čovek. On je zapostavio sve da bi se meni približio, s mojim roditeljima se zbližio, dolazio mi je u kuću. Mnogo me je oštetio. Insistirao je tada da se sretnemo u jednom restoranu, ali sam u tom momentu osetio da to ne treba da radim i moja intuicija se ispostavila kao tačna.
Kako ti je bilo dok si bio iza rešetaka?
– Jezivi pritvorski dani. Ne možete ni da shvatite kako to izgleda. Bez podrške roditelja ne bih izdržao ni pola i ne bih bio ovde gde sam sada. U zatvoru sam, ako ništa drugo, naučio kako da budale udaljim od sebe. Imao sam psihijatre dok sam bio u bolnici, upadao sam u velike krize, ipak, pet godina van slobode je mnogo uticalo na mene. I lajf koučevi su mi mnogo pomogli. Na sve što mi se dešavalo tamo, u jednom momentu sam saznao da je preminula Marina Tucaković. To mi je mnogo teško palo, jer smo bili mnogo dobri. To je bila jedna od žena koja me je volela bezuslovno. Prva stvar koju ću uraditi kao odem u Beograd, posetiću Marinin grob.
Kako ste se upoznali?
– Marina je bila mnogo bliska sa svim pevačima, ali sa mnom je imala poseban odnos. To nije bilo profesionalno, to je bila velika ljubav, ne znam kako to da opišem. Upoznala me je kad sam gostovao u jednom šouu, u kojem je ona bila žiri. Meni je bila želja da mi ona radi pesme. Bila je divna žena. Bio sam aktivno prisutan u njenoj borbi s rakom. Onda su me zatvorili, bila je da svedoči. I za Marinu i za Futu i za Laću će moje srce zauvek biti njihovo. Desetak dana pre nego što je umro, Laća me je posetio u bolnici, posle 10 dana je nastradao. Mi smo imali poseban vajb. Mnogo lepih reči koje ću ceo život pamtiti dobio sam od Marine, jedna od njih je “Biće šta će biti.”
Dobar si prijatelj i sa Jelenom Karleušom?
– Ja sa Jelenom imam drugarski odnos. Na prvom susretu se pojavila ta hemija. Zajedno smo radili, nastupali. Ljudi kažu da ona ne zna da peva ali te visine koje ona dodirne ne može niko. Jelena je muzički obrazovana. Ali, takav paket se kod nas nikad neće ponoviti.
Foto: Printscreen
Izvor: Kurir.rs,Autor: Marko Jović
