HOĆE DA STAVE VETO NA VETO Nemačka i Slovenija skovale non – pejper: Članicama EU bi da zabrane blokade, a onima koje to nisu da RASČISTE PUT

Slovenija i Nemačka predložile su Evropskoj uniji (EU) non – pejper kojim se predviđa da nema veta i blokade bilateralnih pitanja sa susednim državama. Nije prvi put da se slična ideja pojavi, a pitanje je kakve su šanse da od nezvaničnog dokumenta “poraste” do zvaničnog spisa? I, još važnije, kakvu korist bi od toga Srbija imala? Analitičari kažu da u tom slučaju ne bi bilo dileme da li je sprovođenje reformi korisno i u političkom smislu, a potencijal za uspeh zavisi od toga koliko jak vetar u leđa su spremne da daju ključne države EU, Nemačka i Francuska.

Foto: Shutterstock/ shirmanov aleksey / Ringier

Miloš Pavković, istraživač Centra za evropske politike, za “Blic” kaže da bi za Beograd to značilo sklanjanje prepreka na putu ka EU.

– To bi pre svega pomoglo Srbiji da izbegne potencijalno vetiranje od Bugarske i Hrvatske, koje su pre neki dan blokirale otvaranje klastera 3, ali i predupredilo potencijalne blokade Mađarske i Rumunije na osnovu bilateralnih problema a koje su takođe države EU sa kojima se Srbija graniči – kaže Pavković.

Igor Novaković, iz ISAC fonda, kaže za “Blic” da je veliko pitanje da li će se države odreći tog prerogativa.

– Ali za Srbiju bi bila nesumnjiva korist, imajući u vidu otvorena pitanja sa susedima, pre svega sa Hrvatskom. Drugim rečima, političke elite, ne samo u Srbiji, bile bi oslobođene brige da li će sprovođenje reformi biti korisno i u političkom smislu – napominje Novaković.

Za razliku od većine non pejpera, ovog se njeni autori nisu javno odrekli. Ministarka spoljnih i evropskih poslova Slovenije Tanja Fajon pre dva dana objasnila je otkud ova ideja.

– To je inicijativa da ubrzamo ceo proces proširenja, dakle pretpristupni proces, da nećemo imati previše mogućnosti veta blokade suseda zbog bilateralnih pitanja, i da koristimo više puta mogućnost kvalifikovanog većinskog glasanja (QMV) uz sam proces – rekla je Fajon u intervjuu crnogorskoj agenciji Mina.

Hrvatska ispostavlja uslove

Predlog je, čini se, u pravo vreme jer je pre nedelju dana Hrvatska poslala Crnoj Gori uslove koje će morati da ispuni.

– Hrvatska je bila poslednja zemlja koja je ušla u EU, sad treba da je iskreni partner svim zemljama Zapadnog Balkana – rekla je Fajon.

Foto: Filip Krainčanić / RAS Srbija

Upravo bi Hrvatska mogla da bude prva na spisku zemalja koje bi mogle da stave rampu Srbiji, do sada je to uradila 6 puta:

• Decembar 2024. Blokirala otvaranje klastera 3
• Jun 2021. – Blokirala otvaranje klastera 3 i 4
• Decembar 2017. – Blokirala poglavlja 33
• Decembar 2016. – Blokirala poglavlja 26
• Jun 2016. – Blokirala poglavlja 23
• April 2016. – Blokirala poglavlje 23

Šta sve komšije zameraju Srbiji?

Razlozi za ove poteze bili su mnogobrojni, od rešavanja pitanja ratne odštete i nestalih hrvatskih vojnika i civila u ratu od 1991. do 1995. godine, do vraćanja arhivske građe, među kojima i ona koja se odnosi na stradanje Jevreja u vreme NDH, a koju Beograd navodno odbija da vrati Zagrebu.

Takođe, kritikovali su Beograd zbog “svojatanja dubrovačke književnosti”, odredbe srpskog Zakona o kulturnom nasleđu, u kojoj se navodi da izdanja dubrovačke književnosti pripadaju i srpskoj i hrvatskoj kulturi, zaključno sa 1867. godinom.

A 2021. Zagreb je čak zatražio da se posle BiH, i Srbija izjasni o genocidu u Srebrenici iako se Skupština Srbije o tome izjasnila pre više od 14 godina.

Ne zaostaje ni Bugarska. Ako pogledamo unazad, Bugarska je tri puta bila među zemljama koje su blokirale Srbiju i to u:

• Decembar 2024. Blokirala otvaranje klastera 3
• Junu 2021. blokirala je klastere 3 i 4
• Decembru 2020. blokirala poglavlje 2
• Januaru 2017. blokirala poglavlje 26

Razlog je početkom juna otkrio Rumen Radev, bugarski predsednik i zapretio da će njegova zemlja možda preispitati podršku Srbiji ka Evropskoj uniji zbog toga, kazao je, kako Beograd tretira bugarsku manjinu u zemlji

Rumunski “nož u leđa” u pet do 12

Otvaranje pregovora Beogradu je prethodila blokada. I to je Rumunija, 28. februara 2012. stavila rampu na kandidaturu Srbije u EU u “pet do 12” i tražila priznanje vlaškog jezika, kojeg rumunske manjine govore Srbiji, baš kao i rumunski.

Već 1. marta ih je odblokirala, nakon što su u Briselu rumunski i srpski ambasador potpisali protokol o nacionalnim manjinama.

Foto: symbiot / shutterstock

Imajući u vidu sve ovo jasno je da je potrebna promena prakse, ali je pitanje koliko je njegovo usvajanje izvesno. Pavković kaže potencijal za uspeh postoji, kada govorimo o zabrani blokiranja na bilateralnoj osnovi.

– Ali zavisiće najviše od lobiranja ključnih država Nemačke i Francuske i njihove spremnosti da tu ideju iznesu do kraja. Ono što je evidentno jeste da su promene u politici proširenja neophodne kako bi Evropska komisija i ostale institucije mogle uspešno da dovrše proces proširenja EU na Zapadni Balkan i druge regione, tu pre svega mislim na istočnu Evropu (Moldavija i Ukrajina) – napominje Pavković.

Sveukupno, kaže da se može tumačiti kao pokušaj Nemačke da otkoči proces proširenja EU i predupredi blokiranje kandidata u budućnosti na osnovu bilateralnih sporova.

– Postoji tendencija i određeni nivo podrška među državama članicama EU da se bilateralna pitanja isključe iz politike proširenja, kao i da se eventualno pređe na glasanje kvalifikovanom većinom, umesto jednoglasnog odlučivanja što je sada slučaj – objašnjava Pavković.