EVROPA NA KOLENIMA! Kriza iz Nemačke se preliva na ceo kontinent, ova 3 faktora mogu da UNIŠTE EU: Ekstremni desničari spremni na NEZAMISLIVO

Pad nemačke vlade vuče i ozbiljne posledice za celu Evropu, imajući u vidu da Nemačka slovi za najmoćniju članicu Evropske unije (EU). Sada se ova zemlja nalazi u političkoj i ekonomskoj krizi, u trenucima kada se očekuje povratak Donalda Trampa u Belu kuću, ali i kada situacija u Ukrajini svakodnevno eskalira. U Evropi sada postoji strah od uzleta ekstremne desnice i ekonomskog kraha.

Foto: AP/ Markus Schreiber, Shutterstock / Ringier

Nemački parlament izglasao je nepoverenje vladi kancelara Olafa Šolca, nakon što je on sam podneo zahtev Bundestagu. Šolc je ovaj potez povukao nakon što je došlo do kraha njegove “semafor” koalicije zbog činjenice da je smenio ministra finansija Kristijana Lindnera iz redova Liberala.

Sada se očekuje da će predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer i zvanično raspisati vanredne izbore, koji će najverovatnije biti održani 23. februara naredne godine, što znači da partije imaju malo vremena za kampanju.

Foto: Kay Nietfeld/DPA / Tanjug/AP

Posledice za Nemačku i Evropsku uniju

Nemačka trenutno prolazi kroz značajan politički preokret nakon raspada koalicione vlade kancelara Olafa Šolca. Izlazak Liberala (FDP) iz koalicije ostavio je Socijaldemokrate (SPD) i Zelene bez parlamentarne većine, što je Šolca navelo da traži izglasavanje nepoverenja.

Politička nestabilnost u Nemačkoj, najvećoj ekonomiji EU, verovatno će imati široko rasprostranjene posledice:

• Ekonomska neizvesnost: Nemačka se suočava sa najtežom ekonomskom krizom u poslednjih nekoliko decenija, koju karakteriše smanjenje ekonomije i spoljni pritisci kao što su rat u Ukrajini i konkurencija iz Kine. Kolaps vlade dodaje neizvesnost, potencijalno odlažući ključne ekonomske reforme i odluke
• Vakuum liderstva u EU: Nemačka tradicionalno igra ključnu ulogu u kreiranju politike EU. Trenutna politička previranja mogu ometati njenu sposobnost da predvodi i daje odlučujući doprinos inicijativama EU, posebno u oblastima kao što su ekonomska politika i spoljni poslovi
• Kašnjenja u donošenju odluka: Politike EU na čekanju koje zahtevaju nemački doprinos ili ratifikaciju mogu se suočiti sa kašnjenjima, što će uticati na širi dnevni red EU

Potencijalni kandidati za kancelara

Nekoliko političkih ličnosti se pojavljuju kao kandidati za poziciju kancelara na predstojećim izborima:

• Fridrih Merc (Hrišćansko-demokratska unija – CDU): Merc je potvrđen kao kandidat CDU za kancelara. On je kritikovao Šolcovu politiku, posebno u vezi sa vojnom podrškom Ukrajini, i zalaže se za jače mere poput slanja raketa dugog dometa. Ankete pokazuju da ima najveće šanse da postane kancelar
• Olaf Šolc (Socijaldemokratska partija – SPD): Uprkos padu vlade, SPD je nominovao Šolca kao svog kandidata, koji traži drugi mandat. Njegova kampanja se fokusira na podršku Ukrajini, ekonomsko oživljavanje i rešavanje krize troškova života
• Alis Vajdel (Alternativa za Nemačku – AfD): Krajnje desničarska AfD nominovala je Vajdelovu za svog kandidata za kancelara. Dok se očekuje da će AfD dobiti značajnu podršku, druge stranke su isključile mogućnost formiranja koalicije sa njima
• Robert Habek (Zeleni): Kao vicekancelar i istaknuta ličnost Zelenih, Habek je takođe kandidat, ali se ne očekuje da će postati kancelar

Desnica i ekonomski krah prete da parališu Evropu

Kako je i politička situacija u Francuskoj, drugoj najmoćnijoj zemlji EU nestabilna, pad vlade u Nemačkoj samo doprinosi neizvesnosti na Starom kontinentu.

Foto: Andrew CABALLERO-REYNOLDS / AFP / Profimedia

– Kada Francuska i Nemačka napreduju, napreduje cela Evropa. Kada ne napreduju, dolazi do velikog zastoja – rekao je bivši francuski predsednik Žak Širak pre skoro četvrt veka, a sada njegove reči dobijaju na težini.

Analitičari su upozorili da kolaps u Nemačkoj može da dovede do kolapsa u čitavoj Evropi, a trenutak za to ne može biti gori iz tri razloga:

• Povratak Trampa u Belu kuću: Tramp će zvanično stupiti na funkciju predsednika Amerike 20. januara 2025, a poznati su njegovi stavovi o tome da evropske zemlje ne izdvajaju dovoljno novca za odbranu, već da se oslanjaju na Ameriku. On je već pretio povećanjem carina, zbog čega mnogi strahuju da će pokrenuti trgovinski rat protiv Evrope
• Putinove pretnje eskalacijom: Nakon što je Amerika dozvolila Ukrajini da gađa Rusiju raketama dugog dometa koje je isporučio Vašington, ruski predsednik Vladimir Putin neretko je govorio da Moskva na to mora da odgovori. Ofanziva u Donjecku sada je u punom jeku, a Ukrajina na gotovo svim frontovima beleži poraze, što Rusiju stavlja u bolju poziciju pred potencijalne pregovore sledeće godine
• Uzlet ekstremne desnice: Jedan od lidera AfD-a Tino Hrupala doveo je u pitanje članstvo Nemačke u NATO, rekavši da Berlin treba da razmotri u kojoj meri je taj savez i dalje koristan za zemlju. On je takođe pozvao nemačku vladu da prizna pobedu Rusije u ratu u Ukrajini. Ekstremni desničari žele da Nemačka napusti EU, ukine evro i dozvoli abortuse samo u izuzetnim slučajevima