Letelica se lansira pomoću malog raketnog motora kalibra 57 mm, po lansiranju se krila preklapaju u letnu konfiguraciju i let nastavlja pomoću elektromotora. Letelica se upućuje na misiju programiranim letom po putanji po digitalnoj mapi u pravcu zone cilja.
Kada dođe do zone cilja, na daljini do 50 km, letelica počinje da kruži iznad zone očekivanih ciljeva, i preko radio data linka šalje ka opetatoru sliku sa TV ili Termovizijske kamere, a operator može da pomoću palice pokreće kameru u glavi za samonavođenje i traži ciljeve.
Kada uoči i prepozna cilj, operator vrši zabravljivanje posle čega glava za samonavođenje izvodi samonavođenje na cilj. Po udaru u cilj aktivira se bojna glava kombinovanog kumukativnog i parcadnog dejstva koja neutrališe reaktivni oklop tenka i probija 1000 mm pancignog čelika i parčadnim dejstvom neutrališe pešadiju i druge ciljeve u okolini osetljive na dejstvo parčadi.
Ciljevi mogu biti tenkovi, oklopna vozila, samohodni artiljerijski sistemi, raketni sistemi vatrene podrške, PVO sistemi, radari kao i dr. Letelica leti brzinom od oko 160 km/čas, stiže do doleta od 50 km za dvadesetak minuta i tu kruži oko 10-15 minuta tražeći ciljeve.
Visina leta je najčešće oko 500 metara, mada je plafon leta oko 2000 metara. Letelicu je teško uočiti, ima mali radarski odraz, tako da ju je teško oboriti. Takođe je teško ometati zbog uskog ugla radio data linka.