Region Danas
Moleći se Bogu, religiozni pacijenti postižu određeni indirektni oblik kontrole nad svojom bolešću. Oni veruju da nisu sami u svojoj borbi i da je Bog lično zainteresovan za njih
Danas je pouzdano poznato: duboka vera ima medicinski značaj. Doktor Harold Kening, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk, pionir je naučnog ispitivanja moći vere u procesu ozdravljenja. On i njegov istraživački tim proučavali su hiljade Amerikanaca u poslednjih dvadesetak godina i skupili su snažne dokaze koji govore u prilog tome da vera ne samo da unapređuje opšte zdravlje, nego i pomaže oporavak, ozdravljenje od ozbiljnih oboljenja.
Dr Kening kaže: “Moleći se Bogu, religiozni pacijenti postižu određeni indirektni oblik kontrole nad svojom bolešću. Oni veruju da nisu sami u svojoj borbi i da je Bog lično zainteresovan za njih. To ih štiti od psihološke izolacije koju pogađa toliko mnogo ljudi obolelih od neke teške bolesti.”
Odlazak u crkvu i lečenje
U jednom ispitivanju sprovedenom na 455 starijih bolničkih pacijenata, na primer, dr Kening je našao da su oni koji su odlazili u crkvu više od jednom nedeljno, boravili u bolnici na lečenju prosečno četiri dana. Oni, pak, koji nisu nikad ili retko odlazili u crkvu, bili su hospitalizovani oko 10 do 12 dana.
Od ne tako davno i drugi naučnici su počeli da izveštavaju o sličnim nalazima. Kao rezultat toga, sve više i više bolesnika počinje da prihvata ulogu koju vera ima u procesu izlečenja.
U studiji sprovedenoj na Medicinskom fakultetu u Dartmutu, utvrđeno je da su srčani bolesnici imali 14 puta veću verovatnoću da će umreti nakon hirurškog zahvata, ako se nisu uključili u grupne aktivnosti i ako nisu našli utehu i osećaj olakšanja u religiji.
Ispitivači u Izraelu obavili su ispitivanje na 3.900 ljudi koji su živeli u kibucima i koje je trajalo šesnaest godina. Oni su našli da su religiozni ljudi imali 40 odsto manju smrtnost od srčanih bolesti i raka, nego ostali sugrađani.
Na Jejl univerzitetu proučavali su 2.812 starijih ljudi i našli su da su oni koji nisu nikad ili su retko išli na misu, imali gotovo dvostruko veću učestalost moždanog udara nego oni koji su nedeljom odlazili u crkvu.
Profesor Herbert Benson s harvardskog Medicinskog fakulteta, izneo je novo razumevanje filozofije uključene u takvu veru koja doprinosi izlečenju. On tvrdi da je 60 do 90 odsto poseta lekaru zbog nekog oboljenja koje ima veze sa stresom. Tu su uključeni: visok krvni pritisak, neplodnost, nesanica i srčane bolesti. Benson je pokazao da opuštena stanja koja idu uz molitvu i meditaciju, smanjuju uticaj stres-hormona, kao što su noradrenalin i adrenalin. On kaže da ponavljanje molitve usporava ritam srčanih otkucaja i disanja, smanjuje krvni pritisak i čak usporava moždane električne talase, sve bez lekova ili hirurškog zahvata.
Medicina kombinovana s molitvom
Stres takođe oštećuje imuni odbrambeni sistem, čineći ga da produkuje upalni agens nazvan interleukin-6, koji je povezan s češćom pojavom hroničnih bolesti, dijabetesa, raka i srčanih oboljenja. Dr Kening je našao visoke koncentracije interleukina-6 u krvi kod ljudi koji retko odlaze u crkvu. Oni, pak, koji nisu redovno odlazili na mise, imali su znatno manje nivoe interleukina-6 u krvi. To je ukazivalo da se oni bolje nose sa svakodnevnim stresovima, što je objašnjeno njihovim jačim imunim sistem.
Doktorka Iris Kiz, internistkinja u državnoj bolnici u Baltimoru, kaže da je tokom niza godina svog rada uvidela da je kod religioznih pacijenata daleko veća verovatnoća i sigurnost da će se striktno pridržavati propisane terapije, ishrane i vežbanja, ako medicinsku nauku kombinuju s molitvom koja bodri i istovremeno pruža utehu pacijentima.
Jedan filozof je rekao: “Ljudski život je jedan od Božjih čuda i Bog leči kroz lekare.”
Izvor: Stil.kurir.rs
