Region Danas
Od masakra je prošlo 70 dana, ali srpska javnost i dalje bruji o nezapamćenom zločinu.
Prošlo je 70 dana od stravičnog masakra koji je uznemirio kako Srbiju tako i ceo Balkan. 3. maja ove godine učenik sedmog razreda osnovne škole “Vladislav Ribnikar” počinio je nezapamćeni zločin, kada je iz očevog pištolja ubio svoje drugare i čuvara škole. Sve je bilo gotovo za manje od pet minuta, a Srbija se nikad neće oporaviti. Prema prvim informacijama nakon masakra – dečak je ubio osmoro drugara i čuvara, dok su šestoro dece i jedan nastavnik škole ranjeni. Vrlo brzo je broj porastao na devetoro mrtvih.
Prema informacijama koje je policija prikupila, učenik sedmog razreda je više od mesec dana razrađivao pakleni plan. Imao je spisak dece koju namerava da likvidira, ali i plan ulaza i izlaza u školu koji je takođe sam napravio. Kako je sam rekao, odredio je prioritetne mete. Bukvalno svaki detalj je bio detaljno razrađen, i svaki ledi krv u žilama. Pištolje je uzeo iz stana oca, poneo je i molotovljeve koktele. Kada je “završio” nazvao je policiju. Načelnik beogradske policije Veselin Milić rekao je da je u 8.40 zamenica direktorke pozvala dežurnu službu da prijavi pucnjavu, dok je sam izvršilac zvao 8.42 priznavši šta je uradio.
Unapred pripremljen plan, lista “prioritetnih meta”, molotovljevi kokteli i dva očeva pištolja – tako je dečak do detalja osmislio krvavi pir koji Srbija ne pamti. Posle zločina je sam pozvao policiju i rekao im kako je “psihopata”. Nije pokazao ni trunku kajanja.
Isti dan je uhapšen otac počinioca ovog nezapamćenog zločina, a ministar policije je otkrio kako su njegovi pištolji bili registrovani, da je uhapšeni tvrdio da su se nalazili u sefu, a da je očigledno dečak “provalio”.
– Otac tvrdi da su bila zaključana u sefu pod šifrom, ali očigledno da je dete imalo šifru od tog sefa, nađena su pored dva pištolja još tri okvira puna metaka. Nezvanično, zajedno je sa ocem išao u streljane, trenirao pucanje. U svakom slučaju, i prema ocu biće preduzete zakonom predviđene mere – rekao je ministar policije Bratislav Gašić govoreći o ocu učenika.
Dečak-ubica koji je počinio nezapamćen zločin trenutno se nalazi na veštačenju u jednoj beogradskoj klinici, ali to je to. Tu je pod specijalnim policijskim nadzorom. Od izveštaja stručnog tima KCS zavisi kakva će biti sudbina ovog najmlađeg masovnog ubice u svetu. Zakon je jasan – on nije krivično odgovoran.
Iskustvo nas je naučilo da “smo sada sve dočekali”, a kako se ne bi pitali da li će se ovako nešto ponoviti, moramo da iskoristimo šansu! Ovo je vreme kada ćemo kao društvo da utičemo na kazne! Da se masakr u “Ribnikaru” nikad više ne ponovi!
Kako je ranije rekao Ratomir Antonović, stručnjak za bezbednost- ovog dečaka i po pitanju krivice, kazne i pravnog gonjena treba tretirati kao odraslu osobu:
– Ako je on počinio zločin kao odrasla osoba, onda mu treba suditi kao odraslome. Založio bih se da se zakonom odredi da se i za decu rade psihijatrijska veštačenja, kako bi se utvrdilo da li su bili uračunljivi prilikom počinjenog krivičnog dela. Smatram da to treba da bude redovna procena i veštačenje, jer ako je to isto dete spremno da uradio ovako nešto, onda treba i da se kazni.
I dok je i dalje motiv za surova ubistva koje je počinio nepoznat, i dok u jednoj klinici dečak ne pokazuje znake kajanja za svoja zlodela, i dok se raspreda koja je odgovornost njegovih roditelja i da li ona postoji… možemo da vidimo kako su se druge zemlje izborile sa ovakvim zločinom.
24. marta 1998. godine dogodila se pucnjava u srednjoj školi “Westside” u Arkanzasu (poznata kao “pucnjava u Jonesboru”). Počinioci su bili Mičel Džonson, 13 godina, i Andru Golden, 11 godina – naoružani raznim oružjem, uključujući puške i pištolje, upucali su i usmrtili četvoricu učenika i jednog učitelja. Takođe su ranili desetoro ljudi.. Prilikom pokušaja bekstva sa mesta zločina obojica su uhapšena. Deset drugih osoba je povređeno.
S obzirom na to da su bili maloletnici u vreme izvršenja zločina, njihova kazna je bila specifična. Dvojica klinaca su osuđeni za pet ubistava i deset napada i to na zatvorsku kaznu do svoje 21. godine. To je maksimalna kazna za maloletnike prema zakonima savezne države Arkansas.
Ovo je bio jedan od najsmrtonosnijih napada u školi u Sjedinjenim Američkim Državama u to vreme, sve do pucnjave u srednjoj školi Kolumbin koja se dogodila godinu kasnije.
Kako se sve dogodilo?
Džonson je odneo oružje u šumu u blizini škole. Kada su deca i nastavnici izlazili iz škole, dvojica dečaka su otvorila vatru, pri čemu su zvaničnici izjavili da je pucnjava počela u 12:41 popodne. Tokom incidenta, mnogi su bili zbunjeni na početku zbog izveštaja o uzvicima “Sve je lažno”, jer su prijatelji povređenih učenika pokušavali da ih evakuišu, dok je nastavnica Šanon Vrajt koristila svoje telo kako bi zaštila povređenog učenika. Druga nastavnica je proveravala prisustvo učenika na svom spisku, kada je čula pucnjeve koji su zvučali “kao petarde” i pomislila da je to neumesan pokušaj zastrašivanja dece, potencijalno kako bi ih naterali da shvate vežbu ozbiljno. Jedan učenik je izvestio da su zvuci na početku bili odbačeni jer su radnici na izgradnji nove zgrade za peti razred bili blizu i mislilo se da dolaze od njih.
Učenici su evakuisani u školsku halu gde su mogli da čuju kako meci odjekuju o spoljašnje cigle i zidove.
Tokom suđenja, Džonson je spustio glavu i pročitao pismo izvinjenja koje je napisao porodicama žrtava. Rekao je da nije imao nameru da cilja bilo koga.
– Zdravo. Zovem se Mičel. Moje misli i molitve su sa onim ljudima koji su ubijeni ili ranjeni i sa njihovim porodicama. Stvarno sam tužan zbog svega. Moje misli i molitve su sa decom s kojom idem u školu. Stvarno želim da ljudi jednog dana upoznaju pravog Mičela. Iskreno, Mičel Džonson.”
U Arkanzasu, kao i u većini američkih država, postoji mogućnost da maloletnim počiniocima bude suđeno kao odraslim osobama, posebno u slučajevima teških zločina kao što je ubistvo. Međutim, kada maloletniku bude suđeno kao maloletnoj osobi, kazne se obično izriču u skladu sa zakonima i smernicama koje regulišu kazneni sistem za maloletnike. U Arkanzasu, maksimalna kazna koja se može izreći maloletnom počiniocu je zatvorska kazna do 21. godine života. Ova kazna može obuhvatati period proveden u maloletničkom popravnom domu, maloletničkom zatvoru ili drugom odgovarajućem institucionalnom okruženju.
Postavlja se pitanje da li u Srbiji može zaživeti ovakav zakon kojim bi se maloletni izvršioci najtežnih krivičnih dela sproveli pravdi.
Izvor: srbijadanas.rs
