Region Danas
Velika sreda je jedan od najznačajnijih dana tokom Strasne sedmice, kad vernici sprovode običaje u znak sećanja na početak Isusovog stradanja
Na današnji dan mogu se obavljati svi teži poslovi u kući, u čast proslave najvećeg nadolazećeg hrišćanskog praznika Uskrsa
Velika sreda, koju danas obeležavaju vernici svih pravoslavnih crkava, predstavlja jedan od najznačajnijih dana tokom Strasne sedmice, odnosno Velike sedmice Uskršnjeg posta. Na današnji dan doneta je odluka o smrti isusa Hrista raspećem koje je usledilo dva dana kasnije, na Veliki petak. Isus je na Veliku sredu osuđen kao lažni prorok, a za ovaj dan vezuju se brojni običaji koje vernici poštuju.
Velika sreda je dan kad su “ozlobljeni prvosveštenici” u Jerusalimu doneli odluku da razapnu Isusa Hrista i pošalju ga u smrt. Nisu smeli da dozvole da narod poveruje u njega kao u Mesiju, uplašeni zbog oduševljenja koje je nastupilo u narodu posle Lazareve subote, kada je Isus Hrist u Vitaniji podigao iz mrtvih svog prijatelja Lazara Četvorodnevnog. Pravoslavni vernici na današnji dan sprovode niz običaja u znak sećanja na početak Isusovog stradanja.
Lazarevom subotom započeli su uskršnji praznici, a Velika sreda je, uz Veliki petak jedan od najtužnijih dana u hrišćanstvu.
Za Veliku sredu propisan je post na vodi, a vernici koji se pridržavaju crkvenih kanona poste ne samo ove srede već sredom i petkom tokom cele godine, u znak sećanja na dan izricanja srmtne presude i dan raspeća Isusa Hrista. Danas je, ujedno, i poslednji dan kad se mogu obavljati svi teži poslovi pred najveći hrišćanski praznik Uskrs. Od Velikog četvrtka do Velike subote naš narod je vekovima obavljao lakše poslove, ali žene nisu uzimale iglu i konac u ruke, a muškarci nisu odlazili na njivu.
Osim strogog posta, u kućama pravoslavnih vernika danas nema igre, niti pesme. Kroz tihovanja i molitve vernici se prisećaju dana kada je doneta najcrnja odluka o pogubljenju Isusa Hrista raspećem na krstu.
Na Veliku sredu prestaje se sa služenjem Pređeosvećene liturgije, kao i sa čitanjem molitve Sv. Jefrema Sirina koju prate veliki pokloni. Takođe, Velika sreda je dan kada se u crkvi vrši obred osvećenja jeleja, jedne od sedam Svetih tajni. Tokom Svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.
Na današnji dan Crkva se molitveno priseća žene grešnice koja je mirom pomazala Isusa Hrista u Vitiniji, u domu Simona gubavoga (Lk 7,36-50), a istovremeno se spominje i Judino izdajstvo, koje se zbilo nakon toga. Bogosluženje ovog dana otkriva silu pokajanja i ljubavi, a upravo u ličnosti pokajane žene bludnice oslikan je primer velike pokajne ljubavi.
Jevanđelisti opisuju događaj kada je žena bludnica pomazala skupocenim mirom noge Isusa Hrista, naglašavajući da ovo pomazanje predstavlja vid pripreme za Hristovo stradanje i pogrebenje. Pokajanje žene bludnice nije se desilo slučajno; ona je prošla kroz unutrašnju pripremu i obasjna Spasiteljevom silom, omrznula svoje grehe i dok je Isus večerao u domu Simona gubavoga ona se na delu pokajala za sva svoja učinjena sagrešenja kako bi spasila dušu.
Do kraja Stradalne nedelje u pravoslavnim hramovima se obeležavaju i Veliki Četvrtak, uspomena na Poslednju ili Tajnu večeru Isusa Hrista i njegovih učenika, a potom Veliki petak i Velika subota, dani Hristovog raspeća i smrti.
Kruna praznovanja je Uskrs, koji se ove godine obeležava 20. aprila.
Izvor: Zena.blic.rs
