U pojedinim delovima Srbije današnji dan se posebno praznuje radi zdravlja dece. Svetog Prokopija neke porodice slave kao krsnu slavu
Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Svetog Prokopija, jednog od ognjevitih svetaca. Njegov dan se svetkuje kao jedan od 18 “zaprečitih” dana u godini kada se odlažu svi teži i važniji poslovi.
U pojedinim delovima Srbije sutrašnji dan se posebno praznuje radi zdravlja dece, dok se u nekim na taj zabranjuje kupanje. Svetog Prokopija neke porodice slave kao krsnu slavu.
Kamenoresci i rudari praznovali su ovaj dan kao slavu svojih zanata, tada se izbegavaju svađe i psovanje, a kažu da ovaj dan poštuju i muslimani.
Na Svetog Prokopija se ne valja kupati na reci, izbegava se kopanje, čak i sahranjivanje. Kažu na današnji dan “ne valja bosti” ni zemlju, ni platno, jer nije dobro zbog ujeda zmija.
– Pre desetak godina smo bili u poseti kod rođaka na selu. Sedeli smo ispred kuće, a deca su se igrala u dvorištu. Nekim vilama su pokušavali da kopaju zemlju. Moj stric ih je više puta upozorio da to ne valja jer je Sveti Prokopije. Naglasio je da se “ne bode ni zemlja, ni platno”, ako kopaš ili šiješ onda se čuvaj ujeda zmije.
– Meni je u tom trenutku bilo smešno. Deca su nastavila, dok stric nije sklonio vile. Sutradan smo bili u šetnji, na putu nije bilo trotoara, pa smo se prilikom prolaska automobila sklonili u kraj, na stazicu. Dete je vrisnulo. Rekao je da ga je nešto ujelo, bila je to ogromna zmija.
– Brzo smo reagovali, odveli dete u bolnicu, srećom zmija nije bila otrovnica, pa je prošlo bez većih posledica. Od tada strogo poštujem Svetog Prokopija. Neko kaže da sam sujeverna, ali ko nije imao slično iskustvo i “opekao” se na ličnom primeru ne može da razume – ispričala je za Telegraf.rs naša čitateljka.
Sveti Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije. Prihvatio se vojničke službe za vladavine cara Dioklecijana.
U vreme jednog pohoda Hristos mu se čudesno javio, ukazavši mu na veliki svetli krst na nebu. On se krstio i dobio ime Prokopije. Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen.
U Nišu je u prednemanjićko doba postojao manastir Svetog Prokopija, u kom se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.
Izvor: telegraf.rs