Da li se Nemačka sprema za Treći svetski rat? Sastavljaju liste bunkera za hitne slučajeve, na spisku i stanice metroa! Strah od rata sa Rusijom raste iz dana u dan (VIDEO)

Aplikacija je planirana da bi građani mogli da pronađu sklonište za hitne slučajeve na mestima kao što su podzemne železničke stanice i parkinzi, javne i privatne zgrade, preneo je Gardijan.

Digitalni spisak bunkera i skloništa za hitne slučajeve biće sastavljen tako da ljudi mogu brzo da ih pronađu koristeći telefonsku aplikaciju.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je na brifingu za novinare da bi ljudi takođe bili podstaknuti da formiraju skloništa u svojim domovima renoviranjem podruma i garaža.

Portparol navodi da će sastavljanje lista bunkera potrajati jer je to, kako je naveo, “veliki projekat” koji uključuje i Kancelariju za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama i druge organe.

Rekao je da su ključne tačke plana dogovorene na konferenciji visokih zvaničnika u junu i da se posebna grupa bavi tim pitanjem.

U Nemačkoj ima 579 bunkera, uglavnom iz perioda Drugog svetskog rata i Hladnog rata, i oni mogu da pruže utočište za 480.000 ljudi.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine povećava se zabrinutost da bi Rusija mogla da napadne pojedine članice NATO-a.

Šefovi nemačke obaveštajne službe upozorili su u oktobru da će Rusija verovatno biti sposobna da izvrši napad na NATO do 2030. godine.

Nemački zvaničnici navode da se u Nemačkoj već naglo povećao obim ruskih špijunskih i sabotažnih aktivnosti.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je prošle sedmice da sukob u Ukrajini ima karakteristike globalnog rata i da ne isključuje udare na zapadne zemlje.

• Vrste bunkera
  Civilski bunkeri –  Ovi bunkeri bili su dizajnirani da štite civile od saveznickih bombardovanja. Nalazili su se u gradovima, industrijskim područjima i područjima sa visokom gustinom stanovništva.
• Vojni bunkeri – Ovi bunkeri služili su kao komande, skladišta municije i vojne baze. Bili su često smešteni u strateškim tačkama, kao što su obale ili u blizini ključnih infrastrukturnih tačaka.
• Podzemni objekti i bunkeri za komand – Nemačka vojska izgradila je sofisticirane podzemne bunker sisteme za najviši vojni i politički vrh, uključujući i Hitlerov „Führerbunker“ u Berlinu.

Izgradnja i dizajn
Bunkeri su bili građeni od betona debljine do 3 metra, sa metalnim ojačanjima i specijalnim ventilacionim sistemima za preživljavanje u slučaju napada. Dizajnirani su tako da izdrže masivna bombardovanja, ali i da obezbede osnovne životne uslove za osobe koje su bile u njima, uključujući skloništa za spavanje, toaletne i kuhinjske prostore.

Führerbunker
Jedan od najpoznatijih bunkera iz tog perioda bio je Führerbunker u Berlinu, koji je bio Hitlerovo glavno sklonište i komanda tokom poslednjih dana rata. Ovaj bunker je postao poznat kao mesto gde je Hitler počinio samoubistvo 1945. godine, kada je jasno bilo da je Nemačka poražena.

Uloga u civilnoj zaštiti
Bunkeri su postali ključna zaštita za civile tokom savezničkih bombardovanja. Veliki gradovi poput Berlina, Hamburga i Drezdena imali su masovne sisteme bunkera, a mnogi su preživeli i dan-danas se koriste kao muzeji ili istorijski spomenici.

Kraj rata i opstanak bunkera
Nakon kraja rata, mnogi bunkeri su napušteni, dok su neki uništeni ili zaboravljeni. Međutim, tokom Hladnog rata, s obzirom na strah od nuklearne pretnje, mnogi bunkeri su ponovno renovirani i opremljeni za eventualnu upotrebu u slučaju nuklearne krize.

Ostaci bunkera
Danas, mnogi od tih bunkera su ili u privatnom vlasništvu, preuređeni su u muzeje ili su ostali kao napuštene ruševine. Nemačka je, kao i mnoge druge zemlje, ostavila značajan broj ovih objekata kao podsetnik na traume rata.