Region Danas
Tom odlukom Beograd postaje prvi milionski glavni gradu u Evropi u kojem je besplatan prevoz što je naišlo na pozitivne reakcije javnosti.
Ali i takva odredba dovela je do postavljanja važnog pitanja. Da li će zbog besplatnog gradskog prevoza biti ukinuta naknada troškova za prevoz zaposlenima?
Pitanje da li poslodavac zadržava obavezu da isplaćuje naknadu za prevoz zaposlenima ukoliko je gradski prevoz besplatan zavisi od nekoliko faktora, uključujući zakonski okvir, kolektivne ugovore i interne akte poslodavca.
1. Zakonski okvir u Srbiji
Prema članu 118. Zakona o radu zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to:
- za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz
- za vreme provedeno na službenom putu u zemlji
- za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu
- smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade
- za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način
- za regres za korišćenje godišnjeg odmora
Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da pravo na naknadu troškova prevoza pripada svim zaposlenima, bez obzira na to da li koriste javni prevoz, sopstveno vozilo ili dolaze na posao pešice. Sud je precizirao da isplata naknade nije uslovljena rastojanjem od prebivališta do radnog mesta, prenosi portal eKapija.
Troškovi se određuju prema broju efektivnih radnih dana i cene pojedinačne prevozne karte u javnom prevozu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da opredeljenje zakonodavca da se visina naknade troškova prevoza prizna zaposlenima u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju istovremeno ne znači da je korišćenje sredstava javnog prevoza zakonom propisan uslov za ostvarivanje prava zaposlenog na troškove prevoza i da je zakonom to pravo uskraćeno zaposlenima koji prevoz do radnog mesta obezbeđuju na drugi način – navodi se u odluci suda, a prenosi eKapija.
Ako je gradski prevoz besplatan, poslodavac bi mogao smatrati da stvarni troškovi prevoza više ne postoje. Međutim, s obzirom da pravo na naknadu i dalje ostaje, jer se zasniva na zakonskoj obavezi, a ne isključivo na faktičkom postojanju troškova, postavlja se pitanje kako će ovo biti regulisano od 1. januara 2025. godine kada će realani troškovi prevoza (ukoliko je reč o gradskom prevozu) iznositi 0 dinara.
2. Kolektivni ugovori i interni akti
Ako je gradski prevoz u potpunosti besplatan, poslodavac i dalje može biti u obavezi da isplaćuje naknadu za prevoz, osim ako je drugačije definisano kolektivnim ugovorom ili internim aktima. Zaposleni koji ne koriste gradski prevoz, već dolaze na posao sopstvenim vozilom, biciklom ili pešice, takođe imaju pravo na naknadu, što je potvrđeno i u odluci Vrhovnog kasacionog suda.
3. Mesta gde gradski prevoz nije dostupan
Ako zaposlenima nije dostupan besplatan gradski prevoz (npr. dolaze iz prigradskih naselja ili drugih gradova), poslodavac i dalje ima obavezu da nadoknadi troškove prevoza koji su potrebni za dolazak na posao sopstvenim automobilom ili nekim drugim prevoznim sredstvom.
Čak i kad gradski prevoz postane besplatan, pravo zaposlenih na naknadu za prevoz ne mora automatski prestati. Poslodavac, po važećem zakonu, ima obavezu da isplaćuje naknadu, osim ako su interni akti ili kolektivni ugovori drugačije definisani.
