Region Danas
Leontina Vukomanović je odavno postala mnogo više od pop zvezde. Sjajna pevačica, kompozitorka i tekstopisac mikrofon je davno okačila o klin i poslednjih godina najviše radi s decom. Osnivač je festivala Čarolija i dirigent u istoimenom horu, kao i pomoćnik direktora za programe Dečjeg kulturnog centra Beograda, a krajem godine tradicionalno nastupa u Beogradu, što je i bio povod za razgovor s njom.
U nedelju ćete u Sava centru proslaviti 18 godina Čarolije. Da li vam je sve brzo prošlo?
– Kad me pitaju koje godine je započela moja karijera, ne znam čime tu da se rukovodim. Prvi put sam 1991. stala na scenu pred mikrofon kao prateći vokal, a ujedno se pojavila kao kompozitor. Album sam objavila tek 1996, a prvi put zapevala 1992. godine. Iz Sokoja kažu da se moja dela izvode već 32 godine. Sada već i Čarolija slavi punoletstvo. Ne brojim godine.
Kako je nastala Čarolija?
– Saradnja između Saše Mirkovića i mene postojala je još od 2004. godine, kad sam radila “Lane moje”. On je došao na tu ideju znajući za moju ljubav prema dečjoj muzici. Mene su u taj svet uvukli Minja Subota i Aleksandar Korać. Prvi festival je održan u Zaječaru. Na kraju smo obišli sedam gradova u Srbiji, a veliko finale je bilo u Sava centru.
Ko je bio prvi pobednik? Gde je on danas i ko je sve bio učesnik vašeg festivala?
– Nemanja Leković je bio prvi pobednik. On je danas filmski producent. Takođe, pravi muziku i izvodi je u Holandiji za ceo svet. Prve godine su se od današnjih poznatih imena takmičile Danica Krstić, Nevena Božović i Ksenija Knežević. Danica će na koncertu u nedelju ponovo otpevati tu pesmu. Prošlo je kroz Čaroliju mnogo dece. Danas su oni naučnici, glumci, a neki su ostali u muzici.
Ubrzo ste napravili i hor?
– Pokazala se potreba zbog zahtevnog repertoara. Sad mi je želja da dobijemo svoj prostor.
Da li je zapostavljeno stvaralaštvo za decu? Imamo li naslednike Duška Radovića i Minje Subote?
– Apsolutno. Mislim da se to doba legendi – Ljubivoja Ršumovića, Minje Subote, Dragana Lukića, Slobodana Stanišića i Milovana Vitezovića, neće skoro ponoviti. Oni su pisali iz duše i jezik nisu morali da prilagođavaju novom trendu. Danas ta scena ima samo nekoliko pesnika. Pisci za decu se i dalje dobro drže.
Pišete li nešto novo?
– Meni uvek izlaze stihovi i note zajedno. Ipak, pišem muziku i na tuđe stihove. Pre godinu dana obnovili smo saradnju s Ministarstvom unutrašnjih poslova u velikoj kampanji “Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo”, kojom se školski policajac zapravo afirmiše. Pesmu “Moj drug policajac” izvešćemo u Sava centru, a stihove su napisale žene koje rade u Upravi kriminalističke policije.
