Region Danas
Brajen kao primer navodi jurišno vozilo “karakal”, koje košta oko 620.000 evra po komadu, iako bi se sličan efekat mogao postići za manje od 33.000 evra tako što bi se na komercijalni džip nakačio mitraljez ili protivtenkovski top, budući da “karakal” nije oklopljen.
Jednako je “užasan” primer municije kalibra 30 mm za nemačko borbeno vozilo “puma”, koje košta oko 1.000 evra po metku, a koje se ispaljuje brzinom do 600 metaka u minuti, piše Brajen i napominje da ekvivalent u američkoj municiji košta svega 100 dolara po metku. Američki analitičar takođe dodaje da nemačka vojska kupuje taktičke šlemove za 2.700 evra po komadu, dok komercijalni primerci koštaju između 299 i 699 dolara.
“Suština je da kompanije zarađuju mnogo novca snabdevajući evropske vojske ili šaljući (oružje) u Ukrajinu. Neki bi mogli reći da je to čista korupcija jer su vlade saučesnici u ovim poslovima”, navodi Brajen.
Sa druge strane, studija nemačkog Kil instituta ukazuje da Rusija neće uskoro ostati bez oružja, napominje američki analitičar.
“Čak i ako Nemačka zaista ispuni NATO cilj izdvajanja 2,1 odsto BDP-a za odbranu, ono što nemačka vojska na kraju dobija je više nego preskupo, a da ne pominjemo da mnogo toga što završi u Ukrajini i da se ono što se pošalje jako sporo nadoknađuje – ako se uopšte nadoknađuje – kod kuće”, piše Brajen.
Tragično stanje zapadne PVO
Brajen napominje da Nemačka troši jako malo na protivvazdušnu odbranu, iako je to “suštinska” stavka za budućnost ove zemlje, ocenjuje Brajen.
Američki stručnjak napominje da učinak NATO PVO u Ukrajini ide od “osrednjeg do očajnog”, citirajući podatke Kil instituta koji ukazuju da stope presretanja za starije ruske podzvučne krstareće rakete poput “kalibra”iznosi 50 odsto, 22 odsto za moderne podzvučne krstareće rakete poput H-69, četiri odsto za moderne balističke rakete poput “iskander-M”, 0,6 odsto za supersonične SAM, i 0,55 odsto za nadzvučne protivbrodske rakete H-22.
Dok Kijev tvrdi da je stopa presretanja hipersoničnih “kinžala” i “cirkona” 25 odsto, ukrajinski izvori navode da je za presretanje jedne hipersonične rakete neophodno aktiviranje svih 32 lansera u bateriji “patriota”, navodi Brajen.
Sa druge strane, u nemačkim baterijama se nalazi po 16 lansera, a njihov ukupan broj u ovoj zemlji je 72, navodi Brajen.
Povrh toga, on napominje da je nedostatak raketa za “patriote” akutan, te da je potrebno dugo vremena za njihovu proizvodnju, a nedostatak kritičnih komponenti je dodatno usporava.
Kako navodi američki analitičar, učinkovitost evropskih sistema poput “iris-t” i NASMS u Ukrajini se okvirno može porediti sa “patriotima”.
Dok Brajen smatra da sistemi poput “patriot” i “iris-t” nemaju šanse protiv ruskih hipersoničnih raketa kao što su “kinžal” i “cirkon”, on napominje i da Evropa ima jako malo PVO sistema razmeštenih “kod kuće” – a Britanija ih praktično nema uopšte – i napominje da ni SAD nisu mnogo bolje po tom pitanju.
“Situacija nije ništa bolja kada su u pitanju dronovi, kojih i Rusi i Ukrajinci lansiraju na hiljade. Teško ih je oboriti, a sistem poput ruskog drona ‘lanset’ mogu uništiti moderne borbene tenkove i borbena vozila pešadije”, piše američki analitičar.
Brajen zaključuje da izveštaj iz Kila postavlja novu i važnu perspektivu u pogledu bezbednosne situacije u Evropi, a samim tim i SAD, imajući u vidu da je Vašington u okviru NATO-a obavezan da pomaže u odbrani Evrope.
“Umesto da stalno širimo NATO i potpirujemo bes u Evropi i Rusiji, vreme je da se povučemo i vidimo da li je kredibilna odbrana Evrope moguća. Trenutno, sudeći po izveštaju Kila, odgovor je ne”, zaključuje on.
