BILJANA JE OSTAVILA POSAO DA BI SE POSVETILA DETETU Mama dečaka iz Niša uradila nešto što Srbija dosad NIJE VIDELA (VIDEO)

U bazi Registra dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji je do 31. marta ove godine evidentirano 3.418 dece uzrasta do 18 godina, a od tog broja njih 1.666 su deca sa dijagnozama poremećaja iz spektra autizma, podaci su Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”.

Foto: Blic TV / screenshot

Biljana Stojanović, majka dečaka koji ima autizam trudi se da mu olakša razumevanje sveta oko sebe. Tako je nastala i piko-knjiga “Tri praseta”, koja njenom jedanaestogodišnjem sinu Oliveru omogućava da prati priču uz pomoć grafičkih simbola.

Zbog toga što na tržištu nema dovoljno sadržaja prilagođenih deci sa autizmom Biljana Stojanović rešila je da ne čeka rešenja od drugih, već da sama preduzme korake i napravi pikto-knjigu.

“Oliver ne govori, on komunicira pomoću sličica, to je peks metoda, razmena sličica umesto reči, kao što mi sad razmenjujemo reči u govoru. Ja sam odlučila da tu njegovu veštinu iskoristim za rad na času i uprostila sam prvo priču “Tri praseta”, našla sam neke ilustracije na internetu i tekst sam prevela uz pomoć tih sličica i on je to nosio u školu i radio,” kaže Biljana Stojanović.

Sa pikto-knjigom došao i prateći radni materijal, koji je Oliveru pomogao da uči i druge predmete, poput srpskog jezika, matematike i prirode, a Biljana je prekinula svoju profesionalnu karijeru lekara ti posvetila se njegovom razvoju i obrazovanju.

“On ide u redovnu školu. Pre i posle škole imamo privatne časove jer svaki dan moramo da radimo na razvijanju njegovih veština. Moramo malo i da prošetamo, da se on malo fizički potroši da bi bio zadovoljniji i radimo mnogo na komunikaciji i ponašanju. Upravo taj izlazak u društveni prostor, ta socijalizacija doprinosi tome što se više bude izlagao nekim situacijama to će bolje umeti da se ponaša u tim situacijama,” kaže Biljana Stojanović, autorka knjige.

Porodica sa Oliverom komunicira preko aplikacije na telefonu

Porodica sa Oliverom komunicira putem aplikacije na mobilnom telefonu. Na taj način on izražava svoje potrebe i osećanja što mu pomaže u smanjenju frustracije kaže terapeutkinja koja radi sa decom sa autizmom.

“Deca sa autizmom su vizuelni tipovi i mnogo im je lakše sve objasniti kroz karticu. On možda mene razume, ali zbog slabe pažnje lakše mu je pokazati karticu. Ako ja kažem, sada ćemo da obojimo krug, ja mu pokažem na karticama, bojimo i krug. I njemu je mnogo lakše kad usmeri pažnju na kartice i moj govor i zatim izvršava nalog,” kaže Nataša Kovačević Živković, defektolog.

“Do skoro nismo imali ovoliki broj dece i odraslih sa autizmom”

Inkluzija dece sa autizmom u obrazovni sistem zvanično je uvedena u Srbiji 2010. godine i pokazalo se da je škola jedan od najvažnijih koraka ka uspešnom uključivanju osoba sa autizmom u društvo.

“Mi sada pričamo zbog knjige o inkluziji u školi, a praktično potrebna je inkluzija u svim sferama društva. Ja razumem da je to nešto i da nismo imali do skoro toliki broj dece i odraslih osoba sa autizmom i da možda društvo nije znalo kakve su naše potrebe i kakav nam je vid sistemske podrške potreban. Ali sada je možda trenutak da se menja neki narativ i zakonska regulativa i da se razvijaju te usluge,” kaže Biljana Stojanović.

Biljana je pokrenula svoju izdavačku kuću, to je bio jedini način da se ova knjiga štampa na tržištu jer nije bilo zainteresovanih izdavača. Sada posle “Tri praseta” priprema drugu pikto-knjigu.

Foto: Blic televizija / Ringier