Bila je potpuno iskrena
Iako nije imala detinjstvo poput većine dece, Milica Pavlović nikada se nije žalila na „lošu sudbinu“.
Štaviše, u svakom intervjuu isticala je da je neizmerno srećna što je odrastala uz baku i dedu, koji su je beskrajno voleli i naučili svemu što je važno.
Milica je rođena u Švajcarskoj, ali se već sa tri meseca, kada su joj se roditelji razveli, preselila u mesto Donji Bunibrod, kod Leskovca, gde su živeli baka Rada i deda Vladimir. Majka Mirjana nije se previše interesovala za devojčicu, a pevačica je jednom prilikom priznala da deset godina nisu bile u kontaktu. Sa ocem Dragoslavom, koji je ostao u Švajcarskoj, u boljim je odnosima, iako se on u međuvremenu ponovo oženio i zasnovao novu porodicu.
‒ Neko vreme, dok sam išla u srednju školu, živela sam sa ocem, sa kojim se odlično slažem i često smo zajedno ‒ ispričala je Milica u jednom intervjuu.
‒ Tata ne voli što sam pevačica. Znam da bi više voleo da imam neki stalan posao sa normalnim radnim vremenom.
‒ Imala sam divno detinjstvo i nikada ništa ne bih menjala. Svu ljubav nadoknadili su mi baka i deka. Oni su mi usadili neke tradicionalne vrednosti sa kojima i danas živim. Ipak, oduvek se znalo ko su mi otac i majka, i o njima se u kući uvek najbolje govorilo. – kaže pa dodaje:
Ne želim da neko pomisli da se otac nije brinuo za mene. Dolazio je stalno i izdržavao celu porodicu. Ipak, nije mu bilo pravo kad sam mu rekla da se poseban osećaj koji imam sa bakom i dedom gradi godinama ‒ priznala je pevačica.
Deda Vladimir preminuo je u novembru 2020. godine, a Milica je dovela baku u Beograd kako bi joj bila u blizini. Pošto je ona u međuvremenu obolela od Alchajmerove bolesti, smestila ju je u dom i obezbedila joj najbolju negu. Porodična kuća nadomak Leskovca ostala je prazna.
Photo credit: Nikola Anđić
Izvor: hellomagazin.rs