Da vam krene na bolje danas se ovim rečima pomolite Svetom Simeonu Mirotočivom

MOLITVA SVETOM SIMEONU MIROTOČIVOM

O, sveti Simeone Mirotočivi, oče roda Srbskoga, tebi se molimo i preko tebe od Boga milost prosimo, mi ubožjaci i prosjaci zemaljski, mi poslednji od poslednjih što se rodiše na tužnoj i grešnoj zemlji ovoj. Jer ako, blagodaću Božijom, ti i danas prohodiš po zemlji Srbskoj, onda se sigurno na Nebo sa suzama i neprebolnim bolom vraćaš, i pitaš se šta to ostade od svete Srbije tvoje i od svetih Srba tvojih.

Samo strašila od greha i bolesti ogubana, samo ranjenici i ucveljeni jadnici, koji tumaraju po mraku poslednjih vremena.

Da, sveti Simeone, nema više vere na zemlji Srbskoj, samo laž i licemerje. I pod mantijom i pod mirskim odelom viri, ne jedan, nego stotine đavola, koji su tu kao domaći, kao svoj na svome. I da nije svetih molitava vaših sa Nebesa, da Gospod još ne miluje odlutalo stado svoje, pa nas i takve blagodaću svojom posećuje, da li bi mi i znali da postoji Nebeski svet, da postoji išta osim ovoga blata i prljavštine. A ovako, bar na tren, duše nam se otmu iz pomračine grehovne, pa zavape ka Nebesima, ka večnoj otadžbini svojoj, i sa suzama vapijući za pomoć mole.

Zato mi k tebi, sveti Simeone, pribegavamo, i molimo te da moliš Gospoda i Gospodara našeg, da silom svojom svemoćnom odagna svako zlo od nas, i da nas pokrene na nelicemerno pokajanje i oplakivanje grehova naših. I ne daj, o sveče Nebeski, da se zanosimo, i da maštamo o nekoj pravednosti našoj, zbog ponekog dobrog dela koje učinismo, već nam podaj suze pokajne i misao da smo najgori od najgorih, kao što zaista i jesmo.

I pomozi da se Gospod smiluje na nas, i da nas pusti da uđemo u Carstvo Nebesko, makar i kao poslednji, na neka mala vrata, sa stidom i strahom zbog bezbrojnih sagrešenja, i da iz prikrajka gledamo na blaženstva koja zadobiše oni koji čisto na zemlji poživeše, i koji podvigom neshvatljivim umu ljudskom duše svoje ubeliše.

Eto, toliko molimo od tebe, sveti Simeone, svesni da nismo dostojni nijedne milosti Nebeske, ali, opet, drsko kucamo na vrata Neba, ne bi li se i nama otvorila, ne bi li i mi čuli glas Hristov: Hodite blagosloveni oca Mojega, oprošteno vam je sve, po molitvama svetih, uđite u pokoj Nebeskog Jerusalima!

A ako se to i desi, molitvama tvojim, sveti Simeone, oriće se Nebo od pesme naše i od hvale naše Svemogućem Bogu, Koji u Svetoj Trojici, u Ocu i Sinu i Svetome Duhu prebiva, kroz svu večnost beskonačnih vekova.

Amin.

Izvor: srbijajavlja.rs