OVU HRANU JEDU SVI KARDIOLOZI: Kažu da ona JAČA SRCE NA MAKSIMUM ali i JOŠ NEŠTO

Zanimljivo je kako je Američka unija za srce objavila kako osobe koje prate plan prehrane bogat voćem i povrćem imaju bolje zdravlje srca za čak 16 posto

Prema kardiologu Vilijamu Dejvisu, mikrobiomi iz creva mogu uticati na jačanje imuniteta, rad mozga i zdravlje srca. Postoje namirnice koje su upravo dobre za funkcionisanje rada mozga, probavu, a time i crevnu floru.

Evo koju hranu jedu i kardiolozi:

Meso

Kardiolog koji savetuje meso? To se ne viđa često jer znamo kako prehrana koja se bazira za voću i povrću se povezuje sa zdravljem srca. Zanimljivo je kako je Američka unija za srce objavila kako osobe koje prate plan prehrane bogat voćem i povrćem imaju bolje zdravlje srca za čak 16 posto. Ali Davis pod meso misli ono iz uzgoja na pašnjacima, te navodi kako je meso važan deo zdravlja našeg srca, posebno iznutrice koje u sebi sadrži vitamine, gvožđe, cink, magnezijum, selen te topive vitamine.

Ako ne možete jesti iznutrice, on savetuje da jedete meso s kožom i kostima te dodaje kako je moderan čovek zaboravio da su se nekada jeli i jezik i srce, jetra i ostali delovi životinje, pa danas primećuje (što je po njemu glupa navika) da se kupuje meso bez kože i kostiju, a prilikom toga zaboravljaju koliko se nutrijenata nalazi u njima, poput kolagena i hijaluronske kiseline. Prema rečima ovog lekara tako ustvari bacamo sve što je dobro za srce i probavu. “Spremite masnoće, kožu i kosti i od njih napravite supu”, savetuje.

Mahunarke

One su pune vlakana koji će smanjiti nivo lošeg holesterola i tako podržavati zdravlje srca, iz to mikrobiota u crevima će takođe imati velike koristi od njih jer potiču razvoj dobrih bakterija. No kada ih nema dovoljno, može uništiti sluz koja deluje kao zaštitni sloj creva što kroz neko vreme može utiecati na zdravlje.

Iako su vlakna dodana gotovo svakom proizvodu koji možete kupiti u trgovini, najbolji način za nadoknađivanje ovog nutrijenta je konzumiranje hrane prirodno bogate vlaknima. Za ženske osobe ispod 50 godina preporučuje se 25 grama vlakana dnevno, a za one iznad 50 godina starosti, oko 21 gram. Vlaknima obiluju voće, povrće, celovite žitarice, hleb i testenine, smeđi pirinač, zob i mahunarke.

Esencijalna ulja

Nauka nema puno podataka o korištenju esencijalnih ulja, ali u mnogim se kulturama ona koriste radi zaštite zdravlja. Davis kaže kako su dobra za probavu, a postoje i male studije koje su naglasile kako bi mogla biti jako korisna kod onih koji imaju neredovnu probavu. To su ulje peperminta, koji će umiriti smetnje i ulje narandže koje se pokazalo dobrim za zdravlje želuca i creva.

Svakako pre upotrebe morate dobro proučiti kako se i u kojim situacijama koriste te postoje li ograničenja. Ona se ne bi trebala koristiti samostalno već razrediti u vodi jer mogu biti i gorka i kisela. Postoji i puno vrsti ulja koje ne smete konzumirati, pa se pre korišćenja informišite tako što ćete se konsultovati sa nekim ko zna namenu i sastav esencijalnih ulja.

Izvor: espreso.co.rs