Region Danas
Ova namirnica je puna transmasti koje uzrokuju začepljenje krvnih sudova, povećavaju rizik od infarkta, a povezuju se sa nastankom reumatskih oboljenja i nekih vrsta tumora.
Margarin je namirnica koja izaziva ozbiljne zdravstvene probleme, tvrde stručni sagovornici Zaštitnika potrošača. Pun je transmasti koje izazivaju srčana oboljenja, aterosklerozu, šlog, a povezuju se i sa nekim vrstama kancera.
Problem je što ga je skoro nemoguće izbeći jer se nalazi u brojnim namirnicama – u lisnatim testima, konditorskim proizvodima, pecivima. I dok je u najrazvijenim zemljama sveta, poput SAD, zabranjena prodaja margarina sa transmastima, u Srbiji je situacija potpuno drugačija. Centar izuzetnih vrednosti u oblasti istraživanja ishrane i metabolizma Medicinskog fakulteta u Beogradu uradio je analizu margarina koji se prodaju na našem tržištu.
Prema tim rezultatima, najveći problem je sa stonim margarinima. Od šest ispitivanih samo je jedan imao nizak nivo transmasti, gotovo u tragovima, ispod 0,5 odsto. Svi ostali su imali od 16 do 29 procenata. Doktorka Vesna Vučić, naučni savetnik Centra izuzetnih vrednosti u oblasti istraživanja ishrane i metabolizma, potvrđuje za Zaštitnik potrošača da su transmasti iz margarina veoma štetne po ljudsko zdravlje.
– Transmasti su toliko štetne da ne mogu čak da se uporede ni sa šećerom i brašnom, koji su takođe loši po zdravlje čoveka. U nekim zemljama u svetu donet je zakon po kojem se zna kolika količina transmasti se može naći u proizvodima i to se striktno poštuje.
Kod nas toga nema i vrednosti transmasti u namirnicama u našoj zemlji su višestruko veće.
Ona upozorava da transmasti nepovoljno utiču na zdravlje.
– Loše su po krvne sudove i mogu dovesti do ateroskleroze, pa čak i do šloga – kaže dr Vučić i dodaje da se transmasti koriste u industriji hrane već duže od 100 godina.
– Pravu ekspanziju doživele su u drugoj polovini prošlog veka. Postale su sastavni deo većine margarina, ali i konditorskih proizvoda.
Njihova proizvodnja je relativno jeftina, poboljšavaju ukus i produžavaju rok trajanja proizvoda, na sobnoj temperaturi su čvrste, a u ustima se tope i to ih je učinilo veoma pogodnim za industriju hrane. Međutim, devedesete godine je obeležio ogroman porast srčanih oboljenja i raznih vrsta kancera i pojavili su se dokazi o izuzetno štetnim efektima transmasti. Danas se zna da one uzrokuju aterosklerozu – začepljenje krvnih sudova, porast lošeg i smanjenje dobrog holesterola, a povezuju se i sa nastankom reumatskih oboljenja i tumora.
Teško je proceniti da li i prirodne transmasti imaju ovakve efekte, jer se u hrani nalaze zajedno sa zasićenim mastima, koje i same imaju donekle slične efekte. Ali za industrijske transmasti su dokazi sasvim pouzdani – upozorava doktorka Vučić. Decenijama unazad ljudima se priča da je margarin zdrav za srce, da snižava holesterol, da pomaže pri mršavljenju i da poboljšava zdravlje, međutim, Maja Petrović, autorka bloga Vitki Gurman, kaže da je to čista laž i da se potrošači obmanjuju godinama.
– Moramo razlikovati dva tipa margarina: stare sa transmastima, i nove koji ih imaju jako malo ali se reklamiraju kao „margarini bez transmasti“. Margarin sa trans mastima ušao je u upotrebu 60-tih godina prošlog veka, a ekspanziju doživeo 80-tih. Još tada je utvrđeno da transmasti nisu zdrave za organizam, da je to sastojak koji je štetan za naš organizam. Naše telo ga ne prepoznaje, ne zna kako da ga iskoristi pa ova laboratorijski stvorena mast završava u organizmu, praveći mu veliku štetu.
Margarin se pravi od rafinisanih biljnih ulja, koja se proizvode na visokim temperaturama i tako oštećuju – a zatim izbeljuju i čiste uz upotrebu hemikalija, koje ostaju u uljima. Visoka temperatura u procesu prerade ulja uništava u njima vitamine i antioksidanse, a ovako nastaju i slobodni radikali koji mogu izazvati velika oštećenja u ćelijama, ubrzati starenje i povećati rizik od raka.
Već ovakav postupak može da porizvede trans-masti. Zatim se ovako dobijena ulja delimično hidrogenizuju, što je postupak kojim se tečna ulja pretvaraju u čvršće masti – a taj postupak stvara još trans-masti. Danas se zna da trans masti izazivaju mnoge autoimune bolesti i dijabetes tipa 2, jako su opasne i SAD ih je zabranio za ljudsku upotrebu – kaže naša sagovornica i dodaje:
– Ovaj opasan margarin sa transmastima se stavlja u lisnata testa i peciva. I pored saznanja o štetnosti, pekarska industrija ih i dalje koristi. Kupovinom ovih proizvoda, trujemo se svaki dan, naročito deca koja su navikla da za doručak doručkuju svakojaka peciva.
Količina transmasti koju smemo da unosimo u organizam je – nula. Mnogi ljudi izbegavaju svinjsku i pileću mast smatrajući da je ona mnogo štetnija od margarina, ali nije tako.
I svinjska i pileća mast sadrže zasićene masti, ali svega 30 do 36 odsto. Svinjska mast u sebi sadrži i vitamin D pa njegovom konzumacijom na prirodan način unosimo taj vitamin u naš organizam. Na ovim mastima smo kao vrsta živeli sve do pojave TV reklama…
Novi margarini koji se danas reklamiraju kao oni „bez transmasti“ ih zapravo najčešće imaju u malom procentu. Oni su po hemijskom sastavu veštački napravljena zasićena mast. Za razliku od prirodnih zasićenih masti, ovi margarini sadrže i vodu, aditive, veštačke vitamine. I ono najgore od svega: potpuno su neistraženi – dodaje Maja Petrović.
Ona podseća da je pre godinu i po dana u Sjedinjenim Američkim Državama doneta uredba o zabrani prodaje margarina sa transmastima u prodavnicama.
– Vlada SAD dala je rok od godinu dana da sve prodavnice u zemlji povuku margarine sa transmastima sa svojih rafova. To je bilo nužno da urade jer je u toj zemlji dosta gojaznog stanovništva sa ozbiljno narušenim zdravljem, a margarini sa transmastima ga svakako narušavaju. Sa njima se slaže i nutricionista Milka Raičević. Kako kaže, masti su potrebne našem organizmu, ali moramo razlikovati dobre od onih loših.
– Transmasti, odnosno nezasićene masne kiseline su loše i štetne po naš organizam, tu nema dileme i to je i naučno dokazano. Transmasti se, nažalost, nalaze u mnogim proizvodima, pa čak i u hrani za decu, a ne samo u margarinu.
Proizvodi sa transmastima daleko su jeftiniji, a prehrambene kompanije ulažu ogromne količine novca u njihovo oglašavanje kako bi doprli do kupaca. Statistika pokazuje da smo sve bolesniji, povećao se broj maligniteta, naročito kod dece. Umnogome je to uzrok nezdrave i hrane pune aditive i raznih štetnih dodataka – rekla je Raičevićeva.
Računica od koje strada srce
U jednom pakovanju margarina ima i do 60 grama transmasti. S obzirom na štetan uticaj na zdravlje, Svetska zdravstvena organizacija je preporučila da se unos transmasti ograniči na 1 odsto ukupnog energetskog unosa, ili oko 2 grama dnevno. Ako samo 2% kalorija koje dnevno unesemo u organizam iz šećera zamenimo transmastima, rizik za srčana oboljenja povećava se za čak 24%. Ukoliko 2% kalorija dobijenih iz zasićenih masti zamenimo transmastima, rizik raste za 20%. Ukoliko zamenimo polinezasićene masne kiseline (omega-3 ili omega-6), verovatnoća za srčana oboljenja se povećava za čitavih 32%. A tih 2% kalorija su svega tri do četiri grama transmasti, upozorava doktorka Vesna Vučić.
– Postoji mnogo načina da se transmasti eliminišu iz proizvoda, čak i iz margarina. Tu su totalna hidrogenizacija, interesterifikacija, blendiranje više vrsta masti/ulja, zamena margarina u proizvodima palminim uljem.
Nijedna od ovih izmena ne bi trebalo da dovede do značajnog poskupljenja ili promene ukusa finalnog proizvoda. Mnoge zemlje su već uvele dobrovoljno ili obavezno obeležavanje sadržaja transmasti na etiketi, dok su neke ograničile količinu transmasti u proizvodu na 2 odsto od ukupnih masti, dakle ne 2 grama na 100 grama proizvoda, već 2 grama na 100 grama ukupnih masti u proizvodu, što je mnogo manje. Ovu regulativu je u Evropi prva uvela Danska 2003. godine, a kasnije su je sledile Austrija, Švajcarska, Island i druge zemlje.
Izvor: informer.rs
