Region Danas
Kroz celu našu istoriju mnogi veliki i pametni ljudi, profesori, filozofi, proroci su se oko mnogo stvari sporili ili su se slagali, ali oko jedne stvari, oko jednog zakona prirode su se jednoglasno složili: postajemo ono o čemu razmišljamo.
To je najčudnija tajna. Zašto je, uopšte nazivamo čudnom i zašto tajnom, kada to, u stvari, i nije nikakva tajna? Paradoksalno, ali svega mali, zanemarljiv broj ljudi je naučio i razumeo tu tajnu. Zato je čudna i zato je iz nekog čudnog razloga ovaj zakon i dalje za najveći broj ljudi ostao tajna.
Markus Aurelijus, veliki rimski imperator sažeto je rekao sve što treba da znamo:
Čovekov život je ono što njegove misli naprave od njega.
Benjamin Dizraeli, jedan od najpoznatijih primera u istoriji Velike Britanije je rekao:
Sve će doći ukoliko čovek može da se strpi. Čovek ako ima svoj cilj, on će ga i ostvariti. Ništa se ne može odupreti želji koja postoji za ispunjenje njegovog cilja.
Vilijam Džejms, veliki američki filozof i psiholog je rekao:
Treba da se ponašamo potpuno hladnokrvno, osećamo i radimo kao da se naš cilj već ostvario. To stanje svesti će nepogrešivo tačno napraviti konekciju, vezu sa onim što želimo da postignemo i mi ćemo to postati. To osećanje da smo već uspešni, da smo već ostvarili svoj cilj, će nam preći u svakodnevnu naviku, zbog koje ćemo se osećati bolje i biti daleko sigurniji u sebe i to što radimo. Ali, zaista, moramo jako želeti da ostvarimo svoj isključivi cilj, pri čemu je jako važno da, u isto vreme, ne želimo i sto drugih stvari, nevezanih za naš trenutni cilj.
Još jedan veliki um, Norman Vinsent Peale, je ovako formulisao stvari:
Ukoliko mislite negativno, rezultati će biti negativni, ukoliko mislite pozitivno, postići ćete pozitivne rezultate. Odlična je i misao koju je izrekao slavni Džordž Bernard Šo: „Ljudi uvek krive spoljašnje okolnosti za ono što su postali. Ja ne verujem u sticaj okolnosti. Ljudi koji uspevaju u današnjem svetu su oni koji traže okolnosti koje oni žele, okolnosti koje njima odgovoraju, a ukoliko ih ne uspeju pronaći, oni ih stvore.“ Prilično očigledno, zar ne?
Postajemo ono o čemu razmišljamo!
Osoba koja razmišlja o konktretnom i vrednom cilju pre ili kasnije će ga ostvariti, zato što aktivno razmišlja o tom cilju. Obrnuto, osoba bez jasnog cilja, osoba koja ne zna gde se zaputila, čije su misli samim tim konfuzne, osobe koje žive pod stresom, u svakodnevnom strahu i zabrinutosti, samim tim će kreirati život pun frustracija, strahova, stresa i brige. I ako ne razmišlja ni o čemu, neće postati ništa. Što kaže stara poslovica, Kako sejemo, tako ćemo i žnjeti. Ljudski um u velikoj meri možemo uporediti sa njivom nekog seljaka. Zemlja seljaku pruža mnogo izbora. Na toj zemlji može posejati šta god poželi. Sama zemlja uopšte ne mari šta je seljak na njoj zasejao. Seljak o tome odlučuje.
Naš um, poput njive seljaka, će nam vratiti ono što smo posejali. Briga njega šta smo mi to posejali. Ako seljak poseje dva semena, na primer, jedno seme kukuruza i jedno seme bunike, uredno obe biljke zaliva, đubri, brine o njima, šta mislite šta će se dogoditi? Kada dođe vreme, vratiće mu prelepu otrovnu buniku, jednako lepu kao i kukuruz. Imat će dve prelepe biljke, jednu hranljivu, ali i jednu otrovnu. Znači, ono što što smo posejali, to ćemo i da žanjemo. To je činjenica.
Mi taj zakon ne možemo da promenimo i nemamo zašto da sumnjamo u zakon, jer je to jednostavno, zakon. Protiv njega ne možemo. Isto kao i zakon gravitacije. Ljudski um je daleko plodniji, daleko neverovatniji i misteriozniji od njive seljaka, ali funkcioniše na apsolutno isti način. Njemu je potpuno svejedno šta smo u njega zasadili: uspeh ili neuspeh, konkretan, vredan cilj dostojan naših ideala i naših vrednosti ili konfuziju, nerazumevanje, strahove, stres, depresiju i sve ostale negativne stvari.
Po rođenju naš um dolazi uz ostale stvari kojima smo opremljeni za život besplatno! Ali, stvari koje dobijemo besplatno, mi ne umemo da cenimo; vrednujemo samo one stvari za koje dajemo novac, a to je najveća greška. Paradoksalno je da je sve ono što zaista vredi u našem životu besplatno – naš um, telo, duša, nade, snovi, ambicije, inteligencija, ljubav prema porodici, deca, najbliži, prijatelji, ljubav prema zemlji u kojoj živimo. Sve ove neprocenjive vrednosti su besplatne, a stvari za koje dajemo novac su vrlo jeftine i u svakom trenutku ih možemo zameniti.
Pametan čovek moći će u jednom trenutku sve da izgubi i da ponovo stvori bogatstvo, kakva god ga sreća zadesila, kakvi god ga vetrovi na putu do njegovog cilja budu lomili. Ako nam kuća izgori do temelja, mi je možemo ponovo sagraditi. Naš um je sposoban da obavi bilo koji posao koji smo mu zadali, ali u praksi mi, umesto da ga koristimo za velike poslove, za postizanje velikih životnih ciljeva, mi ga koristimo za neke male bezvezne poslove, koji pomažu da tamo neki drugi ljudi ostvare svoj cilj, neki koji znaju gde su se zaputili, neki koji znaju šta hoće od svog života.
Odlučite sada, šta je to što zaista želite? Stavite sve na papir i zasadite tu klicu u svoj um. To će biti najvažnija odluka koju ćete u svom životu doneti. Ako želite da uspete u određenom poslu, napredujete u firmi za koju radite, u vašem društvu, u vašoj zajednici ili organizaciji, želite da se obogatite? Sve što treba da uradite jeste da zasadite taj cilj, tu klicu u vaš um, dobro brinute o njoj da ne uvene, budete istrajni i radite uporno u pravcu tog cilja koji ste sebi zacrtali i vi ćete na taj cilj, pre ili kasnije, stići. To će postati stvarnost.
Razmišljajte o svom cilju u pozitivnom i opuštenom smislu. Zamislite u svojoj glavi da ste već ostvarili taj cilj. Opustite mozak na tren i zamislite, vidite i doživite sebe kako radite stvari koje ćete raditi kada ostvarite svoj cilj.
Izvor: stil.kurir.rs
