Vjeko se bavi uzgojem malih pasmina pasa. Intenzivnije kako je otišao u penziju a pomeranci iz njegovog uzgoja stigli su do Švedske
Vjeko Andrić iz Ričica kod Travnika ušao je u ozbiljan biznis kojim se bavi već 10 godina i tako, kaže, sebi zaradi još jednu penziju. U poslu mu pomažu supruga i sin srednjoškolac.
Pošto živi u porodičnoj kući sa dvorištem, stoga za ovaj unosan biznis ima i fine uslove.
Vjeko se bavi uzgojem malih pasmina pasa. Intenzivnije kako je otišao u penziju a pomeranci iz njegovog uzgoja stigli su do Švedske, Nemčke pa čak i daleke Amerike. Odnedavno u ponudi ima i čivave, zabeležio je videom novinar Srećko Stipović koji kamerom obilazi Bosnu u potrazi za uspešnim i neobičnim ljudima koji imaju šta da (po)kažu ostatku regiona.
Priča ima i pouku da novac leži svuda oko nas samo treba ruku ispružiti i uzeti ga a Vjeko je to video u malim pasminama pasa.
Vjeko veli i da su za dobro štene potrebni i dobri geni pa je u posao i uložio tako što je jednog mužjaka, poreklom iz daleke Belorusije, nabavio iz Srbije, od odgajivača iz Sombora. Platio je, kaže, 2.000 evra. Drugi mu je stigao iz Mađarske.
Posao, međutim, nije lak. Radi se po ceo dan, čisti se dvorište, pa hrana, voda, a maleni se kupaju i češljaju stalno. Odlučili su se samo za pomerance i čivave, kućne pse. Vjeko kaže da imaju po kilo-kilo i po “mogu u džep stat” a cena u svetu dostiže i po 2.000 evra, koliko je on pazario jednog, vrhunskog kvaliteta, za rasplod.
Koliko realno može da zaradi
Vjeko priča da u Bosni za jedno štene može da se uzme 600 maraka (300 evra) a napolju 500 evra.
Kaže i da je pomeranac pas broj 1 u EU po tražnji, a jedan mu je pas rezervisan čak za Ameriku i zove je Amerikanka. Sve dažbine ga za psa kog izvozi dođu 100 evra.
Velika je to obaveza, pa Vjeko priča da nigde nije otišao pet godina, dodaje da mu je to dopuna jer je život danas skup i da to može da bude dobar porodični biznis.
U Bosni ih proda u Sarajevu, Mostaru i Banjaluci, gde ima para jer je skupo. Hrana je za njih skupa jer moraju da jedu kvalitetno – 200 maraka džak, a mesečno ode 600 maraka.
– Pojedu penziju – priča Vjeko i dodaje da svaki pas ima neku svoju priču. Tako je jedan čovek kupio Medu za svoju ženu koja je u međuvremenu umrla ali on će doći po njega jer je to bila njena velika želja.
Za njegove pse najopasniji su krpelji a ova godina kišna ima ih koliko hoćeš iako se prska a psi su zaštićeni.
Veterinar mu dolazi na svakih dve nedelje, da da vakcine i vidi jel su zdravi.
Izvor: Kurir.rs/espreso.co.rs