Region Danas
Tragična priča o porodici koja je živela sa Lavom kojeg su kao mladunče pripitomili i udomili,tera suze na oči.
Iskustvo žene koju su odgajali majmuni u džungli za mnoge je neverovatno, a takođe je i dokaz da je ljubav između čoveka i životinje neizmerna. Ruska porodica Berbeov, na leto 1970. godine ukazala je ljubav i pomoć mladunčetu lava koje je bilo bolesno.
Naime, oni su ga doneli kući i rešili da ga udome, ne sluteći šta će se godinama kasnije dogoditi.
Otac porodice zvao se Lev Lvovič. Radio je kao arhitekta u Bakuu. Sa suprugom i dvoje dece, Evom i Romom, živeo je u prostranom stanu od 100 kvadrata u strogom centru grada, na drugom spratu. Lev Lvovič Berberov je veoma voleo životinje. Najrazličitije. Kod kuće su Berberovi živeli sa malim psom Čapom, mačkama, papagajima, rakunom, zmijom i ježom Dimkom, piše mel.fm.
Nakon što su majka i ćerka, šetajući zoološkim vrtom u Bakuu ugledale mladunče lava kako nepomično leži, Eva je uzviknula: “Mama, vidi, pas tamo umire”. Nina je pronašla direktora zoološkog vrta i nagovorila ga da im da mladunče lava. Pretpostavljalo se da će to biti kratkoročna rehabilitacija: postavili bi ga na noge i vratili u zoološki vrt. Tako se mladunče lava nastanilo u stanu velikog arhitekte. Dali su mu ime Kralj, a deca su bila oduševljena.
“Kralja su pokrivali jastučićima za grejanje, hranili ga raznim mešavinama. U početku, prednje šape mladunčeta lava uopšte nisu funkcionisale. Tako su ih danima naizmenično masirali. Postepeno, lav je počeo da hoda”, iz memoara fotografa Vladimira Aleksejeva, prijatelja porodice Berberov.
Lav se prilagodio kućnim uslovima, živeći i ponašajući se kao i obična mačka. Kada bi došli gosti, imao je običaj da ih liže, uprkos tome što je lavlji jezik grub poput šmirgle.
Nadmašio je veličinu čoveka
Kralj je vremenom porastao i nadmašio veličinu deteta, a zatim i samog Lev Lvoviča i njegovu suprugu Ninu. Osim lava, porodica je brinula i o psu koji se odlično slagao sa Kraljem. Lav je postao toliko disciplinovan, a nikada se nije usudio da počne da jede pre nego što pas počne da jede. Noću bi pas zaspao između ogromnih lavljih šapa.
Cela porodica je obožavala Kralja, a deca posebno, budući da su se stalno igrali sa njim. Jahali su ga, čupali mu brkove, češali iza ogromnog uha. Kada je Kralj želeo samoću, povukao bi se na svoje mesto. Komšije su se žalile da se iz stana Berberovih na ulazu širi nepodnošljiv miris, piše Mondo.
Kada su novinari Centralne televizije saznali za Kralja, život Berberovih se zauvek promenio. Ubrzo je cela zemlja saznala za porodicu u kojoj živi pravi lav – baš kao mačka: spava na sofi na rasklapanje sa plavim prekrivačem, ujutru zahteva doručak, gura loptu po podu, ubrzo je saznala cela zemlja. Godine 1975. sovjetski dokumentaristi snimili su pejzažni film o prirodi sa Kraljem u glavnoj ulozi.
“Kralj je obožavao Lava Lvoviča i nežno se ophodio prema meni, očigledno shvatajući da sam žena! Ili se u njemu probudila muška ljubomora, ili je za to postojao drugi razlog, ali čim je osetio svoju mladost, Kralj je počeo da provodi noć u našoj bračnoj postelji između mene i Leva Ljvoviča. I vrlo često sam se u takvim noćima budila i zatekla bih muža na podu pored kreveta. Kralj je izgurao svog gospodara iz kreveta, pošto nije razumeo da je u takvoj situaciji treća osoba višak…”, iz memoara Nine Berberove.
Postao poznat
Kralj je vremenom postao mnogo popularan. Zajedno sa njim cela porodica se zbog snimanja privremeno preselila u Moskvu, a potom u Lenjingrad. Kako se ispostavilo, King je bio loš glumac. Berberovi uopšte nisu dresirali lava, tako da on nikada nije izvršavao ni najprostije komande. Posle završetka snimanja King i porodica Berberov preselili su se u Moskvu. Lav je smešten u školu broj 74 u kojoj nije bilo nastave pošto je bilo leto. Kako je Nina isticala, obližnjim ulicama svakodnevno je prolazio automobil sa ozvučenjem preko koga je upozoravano da je zabranjen ulazak na teritoriju škole, ali neki nisu slušali, piše tren.az.
Smrt Kralja
U sportskoj sali škole King je 24. jula 1973. godine igrao fudbal sa asistentom Aleksandrom (ostalo je nepoznanica da li je asistenta angažovala porodica ili filmska ekipa dok traje snimanje). Prozori sale nisu bili dobro zatvoreni, a Kralj je ostao sam u sali.
U tom trenuktu pored škole prolazio je osamnaestogodišnji student Vladimir Markov koji je sa devojkom šetao psa. Radoznali pas provukao se kroz rupu na školskoj ogradi i obreo se preko puta sportske sale. Markov je preskočio ogradu, uhvatio psa i vratio devojci i spremao se da ponovo preskoči ogradu, ali nije stigao. Kralj je iskočio iz sale kroz prozor i napao Vladimira s leđa. Na mesto zločina brzo je stigao potporučnik Aleksandar Gurov i video lav sedi u grmlju, pritiskajući na zemlju unakaženog Markova i spremao se da jedva živom momku odgrize glavu. Gurov je pucao u životinju nekoliko puta. Markov je preživeo.
Međutim, Berberovi su Kingovu smrt doživeli kao istinsku tragediju. Porodica je čak smatrala da Gurov treba da robija zbog ubistva lava jer su bili sigurni da je Markov sam isprovocirao zver da ga napadne. “Po rečima očevidaca, Markov je počeo da pravi grimase i skače, okrećući se čas licem, čas leđima prema lavu. Kralj je to shvatio kao poziv na igru. Naš asistent je tako probao sa njim scenu za film ‘Neverovatne avanture Italijana u Rusiji’ u kojoj lav juri čoveka i obara ga na zemlju”, ispričala je Nina svoju verziju događaja.
Porodica uzela drugog lava
Porodica je kupila ubrzo drugog lava, Kralja Drugog. “Kralj Drugi uopšte nije ličio na našeg prvog ljubimca koga smo spasili od smrti, a on nam zahvalnost uzvraćao poštovanjem i lepim odnosom. Ovaj je zahtevao da mi njega poštujemo. Ipak, Lava Lavoviča King Drugi smatrao je za ‘vođu čopora’ i slušao ga”, memoari su Nine.
Otac porodice Berberov umro je od srčanog udara 1978. godine. Nina je ostala sama u stanu sa dvoje dece, lavom i drugim životinjama, među kojima je bila i puma Lelja. Kralj Drugi uopšte nije bio agresivan ni prema njoj, ni deci, čak je i on glumio u filmovima. Lav je 24. novembra 1980. u napadu agresije naneo teške povrede Nini Berberovoj i ubio njenog 14-godišnjeg sina Romana. Pristigli policajci ubili su lava i pumu.
“Taj dan mi je postao noćna mora”, priseća se Nina Berberova. “Ujutro sam otišla u izdavačku kuću: spremala se knjiga za objavljivanje koju smo zajedno sa suprugom napisali o svim našim ljubimcima. Zatim je požurila kući da nahrani decu i životinje.
“Kada sam ušla u stan osetila sam oštar miris dima. Kralj Drugi se ponašao veoma čudno, zarežao je i sjurio se na balkonsku mrežu. Puma Lelja je skočila na sofu i sakrila se u ćošak. Otišla sam na balkon i videla da naš komšija, potpuni alkoholičar, pali i baca komade plastičnog češlja na lava. Eksplodirala sam: ‘Šta radiš?! Zvaću policiju!’ U to vreme, sin se vratio iz škole. Prvo sam mu dala da jede, a onda sam dala i Kralju. Isekla sam meso i odnela činiju do njega. On je skočio i jurnuo na mene. Šapom mi je rastrgao glavu, bacio me na leđa.”
Četrnaestogodišnji Roman je potrčao, zgrabio Kralja za vrat, ali ljuti lav je ubio Romana pred očima njegove majke – lavlja šapa je dečaku otkinula kožu sa lica i slomila vratne pršljenove. Komšije su zvale policiju koja je uletela i ubila i pumu u Kralja Drugog. Roman je umro u bolnici dan kasnije.
Photo crdit:Emilija Jovanović
Izvor: espreso.co.rs
