"Пре смрти ми је рекао…" Јелена Бачић Алимпић открива због кога је постала књижевница и зашто је напустила телевизију

Бивша водитељка и успешна књижевница Јелена Бачић Алимпић, у интервјуу за Informer.rs отворено је говорила о свом почетку каријере, одласку са малих екрана, процесу писања, приватном животу и изазовима у родитељству. 

Осврнула се на своје емотивне тренутке, како је одлучила да напише књигу, и изазове при издавању првог романа. 

Такође, поделила је причу о свом најновијем делу, бајци за своју унуку, и истакла значај позитивних вредности у својим књигама. 

Више од две деценије провели сте радећи на телевизији, а многи вас сматрају неприкосновеном у водитељском послу. Које одговорности су носиле године испред малих екрана? 

– Одговорности су биле огромне јер сам највише радила уживо, а тада се свака изговорена реч, питање или тврдња не могу исправити. Телевизија ми је донела велико и непроцењиво искуство, али и огроман стрес. Узела ми је део приватног живота, који сам свим силама покушала да сачувам и у највећој мери у томе успела, али ми је узела и душу, што је ненадокнадиво. 

Који тренутак је био кључан у одлуци да напустите телевизију? 

– Страшно сам волела свој посао и радила сам га безмало 26 година, али чим сам осетила да ме желудац боли кад треба да седнем у ауто и кренем на исти, знала сам да је дошао крај. Просто, тело ми се бунило. Разговарала са децом и супругом и они су ме подржали у тој одлуци. 

Како сте дошли на идеју да се бавите писањем? 

– Мало пре смрти, отац ме је натерао да му обећам, да ћу написати књигу. Казао ми је: “Кад будеш имала снаге, једнога дана, уради оно за шта си се школовала, на шта сам јако поносан. Напиши књигу за тату”. Никад пред њим нисам пустила сузу, ни на сахрани нисам плакала, зато што је и то тражио од мене, али сам се после распала на комаде. “Рингишпил” је тај један комад. 

Да ли је било страха од неуспеха при издавању првог романа?

– Не, није било страха, јер ја “Рингишпил” нисам ни желела да објавим. На инсистирања власника и директора једне издавачке куће, пристала сам, али под условом да најстрожи критичар прочита рукопис, па ако буде ваљао, штампаћемо га. Тако је и било. Данас, после 14 година, и даље је бестселер, а две године заредом проглашаван је најчитанијом књигом домаћег аутора. 

Имате двоје дивне деце, да ли сте строга мама? 

– Никада ни супруг, а ни ја нисмо били строги, никад им ништа нисмо бранили… Марко и Дуња су одувек имала потпуну слободу, јер су увек о свему могли да разговарају са нама. 

Недавно сте за унуку Милу написали бајку у стиху “Како је вила Мила добила крила”, да ли је било напорно, с обзиром, да досад нисте писали за најмлађе? 

– Ух, то је био велики изазов за мене! Овим путем изражавам дивљење свим писцима за децу јер је то најтежи жанр. Али, моја Мила ће имати нешто од своје бајке – заувек. 

Да ли бисте неки од ваших наслова уврстили у лектиру? 

– Све моје наслове бих уврстила у школске лектире, јер у њима нема “изама”, погрдних речи, псовки или лагања. Свака од њих је поучна. Како године пролазе, а ваша деца оду својим путем, напросто схватите колико сте себе занемаривали зарад њихове добробити. Можда нису све мајке такве, али ја јесам. Али не замерам себи, јер ако бих почела, тај списак би се отегао у недоглед – закључила је Јелена за Informer.rs

Извор: Informer.rs/М.С.

Pridružite se našim Viber i WhatsApp zajednicama, pratite nas na Google News platformi i budite uvek u toku sa najnovijim događajima!