LAJČAK PAKUJE KOFERE IZ BRISELA O zamenama se šuška, u igri dva imena: Jedno je u Srbiji dobro poznato, drugo samo što je ISKOČILO

Specijalnom izaslaniku Evropske unije (EU) za dijalog Miroslavu Lajčaku ističe mandat 31. januara naredne godine, a nameće se dilema ko će ga naslediti. Bivši predsednik i premijer Slovenije Borut Pahor javno se kandidovao za tu funkciju, ali i dalje nije dobio zeleno svetlo, a “iskočilo” je još jedno ime koje se nezvanično spominje – iskusni danski diplomata Peter Sorensen.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić, Shutterstock / RAS Srbija

Lajčak je imenovan za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine 2. aprila 2020. godine a, iako je ranije predviđeno da će od 1. septembra biti ambasador EU u Švajcarskoj, kasnije je saopšteno da neće ići i to zbog “nepredviđenih ličnih okolnosti”.

Onda mu je, krajem jula, Savet EU produžio mandat do kraja januara 2025, ali nije precizirano ko ga menja. O njegovom nasledniku odlučuje nova šefica EU diplomatije i bivša premijerka Estonije Kaja Kalas.

Konkurs za ovu poziciju, prema saznanjima “Blica”, još nije raspisan, ali se ipak spominju diplomate koje bi mogle da se nađu u igri.

– Sada je u tom kontekstu opet iskočilo ime Petera Sorensena – kaže izvor “Blica” iz diplomatskih krugova.

Branka Latinović, bivši diplomata, kaže da je interesantno da se baš Sorensen spominje i da je to vezano sa izborom Kaje Kalas. Ocenjuje da bi njegov izbor bio pokazatelj da je EU procenila da je Zapadni Balkan neuralgična tačka, da želi stabilnost kako ne bi bilo iznenađenja u regionu i kako bi mogli da se okrenu ka Istoku i rešavanju tamošnje krize.

– Kaja Kalas je ta koja odlučuje i ako je izbor pao na Sorensena onda to znači da joj treba neko ko je robusniji i čvršći. A Sorensen neće želeti izbegavanje obaveza, odugovlačenje, već će postaviti listu obaveza i rokove i tražiti da se ispune. Bio je šef UMNIK-a na Kosovu u vreme kada je Nebojša Čović bio šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i ostalo je upamćeno da je imao ne baš prijatne razgovore sa Petersonom, što se i čulo u javnosti – podseća Latinović za “Blic”.

Ako se oko ovog izbora usaglasi Savet EU, to onda to znači da je EU u fazi u kojoj nema sastanaka radi sastajanja već da želi rezultate.

– Radi se o visoko pozicioniranom diplomati, sa iskustvom, koji je obavljao visoke funkcije, kako ispred svoje zemlje tako i ispred UN i EU i OEBS. U Hrvatskoj je obavljao jako zahtevan posao oko povratka Srba. Ovaj region mu je jako poznat, on je kvalitetan diplomata, a radio je i u Ženevi i Njujorku – kaže Latinović.

Evo ko je sve do sada spominjan za poziciju specijalnog izaslanika EU.

Peter Sorensen

Peter Sorensen (57) je danski iskusni diplomata i pravnik. Odličan je poznavalac prilika na Balkanu, jer je tokom karijere prokrstario regionom, što govore i neke od pozicija na kojima je bio:

Foto: Siniša Pašalić / Ringier

• Specijalni predstavnik EU i bivši šef Delegacije EU u BiH 2011 – 2014
• Šef Delegacije EU u Skoplju 2011
• Lični predstavnik visokog predstavnika EU u Beogradu 2006 – 2010
• Viši savetnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN na Kosovu 2001 – 2002
• Pravni savetnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan 2000
• Šef političkog odjeljenja i viši savetnik šefa OSCE-a u Hrvatskoj 1997 – 1999
• Pravni savetnik visokog predstavnika u Sarajevu (1996 – 1997)
• Politički savetnik Posmatračke misije Evropske zajednice u bivšoj Jugoslaviji 1995 – 1996

Na poziciju u BIH ga je imenovala lično Ketrin Ešton na iznenađenje mnogih i uz komentar “da ne postoji bolja osoba za tu zahtevnu i izazovnu misiju”.

Borut Pahor

Za razliku od Sorensena, ime Boruta Pahora se javno povezivalo sa dijalogom Beograda i Prištine. Podršku za to su mu dali slovenački premijer Robert Golob i šefica diplomatije Slovenije Tanje Fajon. Ali, ta vest još nije stigla, a Pahor je izjavio je da se “nešto očigledno promenilo u Briselu, ali da ne zna razlog zbog čega”.

Foto: Vladimir Živojinović / RAS Srbija

Timoti Les, profesor Centra za geopolitiku pri univerzitetu Kembridž ocenio je pre izvesnog vremena za “Blic” da mu se “čini da je Pahor žrtva birokratije”.

– Ne znamo koliko je on bio blizu da obezbedi poziciju posrednika, kaže da ga je pozvao gospodin Lajčak, ali odluka je na kraju na visokom predstavniku i Evropskom savetu. Ovo ne isključuje da će Pahor dobiti posao sledeće godine, naravno, ali to znači da će prvo morati da ubedi naslednika gospodina Borelja, Kaju Kalas, u svoje zasluge – kaže Les.

Dijalog bez specijalnog izaslanika?

Pozicija specijalnog izaslanika EU, do imenovanja Lajčaka pre četiri godine nije ni postojala, a do tada su u posredovanju učestvovali visoki predstavnici za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i Ketrin Ešton.

Ako bi i sad bio slučaj, to bi značilo da će Kaja Kalas, nova šefica diplomatije EU preuzeti dijalog.

Foto: Virginia Mayo / Tanjug/AP

Deo analitičara smatra da će joj pažnja biti zaokupirana drugim temama, pogotovo ratom u Ukrajini, ali Miloš Pavković, istraživač iz Centra evropske politike, kazao je za “Blic” da ne bi bilo veliko iznenađenje da Kalas iskoristi svoj autoritet i lično preuzme medijaciju između Beograda i Prištine.

Lajčakovo imenovanje za specijalnog predstavnika EU predstavljalo je izraz želje EU za intenziviranje dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Ipak, poznavaoci političkih prilika kažu da je to bio odgovor EU na postupak SAD i imenovanje Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika Bele kuće za pregovore Beograda i Prištine.