Region Danas
[ad_1]
Sestra ubijenog izražava bol i bes zbog ponašanja osuđenog ubice u zatvoru
Osuđeni ubica se ponaša kao zvezda u zatvoru, secka svoje fotografije iz novina i lepi ih iznad kreveta
Blic
Suzana Ranković godinu i po dana posle masakra i 14 dana nakon presude rekla je da oseća bol, ali i bes zbog saznanja da osuđeni ubica ne mari za zlo koje je posejao
– Pobio nam je najbliže, a sada od sebe pravi zvezdu u zatvoru! Iz novina secka svoje fotografije i lepi ih iznad svog kreveta u ćeliji. On spava, jede, trenira i radi sve ono što je oduzeo ljudima koje je ubio – kaže Suzana Ranković, sestra Dalibora Todorovića Dače iz Dubone, kog je 4. maja prošle godine ubio Uroš Blažić. Suzana je u potresnoj ispovesti opisala sve ono sa čime se njena, ali i ostale porodice žrtava, suočavaju od kobnog
Blic preporučuje
Podsetimo, za masakr koji se dogodio u Malom Orašju i Duboni, selima kod Smedereva i Mladenovca, pomahnitali ubica osuđen je 12. decembra u Višem sudu u Smederevu na 20 godina zatvora. To je u njegovom slučaju bila maksimalna moguća kazna, jer u vreme izvršenja krivičnog dela nije imao navršenu 21 godinu.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
– Nisam mogla ni da sačekam kraj presude, nije mi bilo dobro! Pitala sam se kako sedeti u istoj prostoriji i disati isti vazduh sa ubicom? Odjednom mi je pozlilo, jedino čega se sećam je ime i prezime mog brata – započela je svoju ispovest sestra ubijenog Dače.
Kako je rekla, tokom izricanja presude sudija je detaljno čitala obrazloženje i navodila detalje sa obdukcije za svakog ubijenog, a to joj je jako teško palo.
Daču je pogodio sa 7 metaka
– Niko nas nije pripremio za to, iako smo prvi put o ranama slušali u Višem sudu u Smederevu kada je bilo održano prvo ročište. Deset minuta pre početka suđenja čuli smo da je Daču pogodilo sedam metaka, s tim da je jedan bio površinski i taj metak je tata izvadio dok mu je Dača umirao na rukama – kaže Suzana.
Ona objašnjava da do njih dolaze priče i tome kako se osuđeni Blažić ponaša u protvorskoj jedinici u Smederevu u kojoj je smešten od hapšenja. Kako kaže, pričaju im ljudi da Uroš Blažić tamo glumi zvezdu!
– Rekli su nam da on čita novine i sve što mediji napišu o njemu. Onda iseca svoje slike iz novina i čuva ih, lepi ih na zid ćelije kao da se divi sam sebi. Za nas je takvo ponašanje neshvatljivo – kaže Suzana Ranković.
Foto: Drustvene mreze
Ona se potom prisetila kobnog dana kada se zločin dogodio, drhtavim glasom govorila je kako je saznala za masakr i o momentu kada joj otac, praznog pogleda, saopštava: “Našeg Dače više nema”.
– Spremala sam slavu Đurđevdan, to veče sam ostala do kasno da sređujem. Stigla mi je poruka od drugarice, pita me: “Šta se to desilo u selu?”. Zvala sam sve redom, niko mi se nije javljao. Pisala sam sestru od tetke i ona mi je rekla da su stradali Milan i Kristina Panić, a o Dači ni reči. Osećaj mi je govorio da odmah krenem ka selu. U međuvremenu sam saznala da je i moj brat ranjen – priča Suzana.
Prema njenim rečima, kada je stigla u Dubonu policije je već bilo na sve strane. Tragali su za odbeglim Blažićem, a kako kaže, ona je kasnije saznala da se maltene na putu ka bolnici u Mladenovcu mimoišla s ubicom.
Još jedna slava bez njega
– Čim su mi rekli da je Dača ranjen, suprug i ja smo krenuli ka bolnici, prošli smo putem kojim je bežao Blažić… To saznanje me ubija od tada – priča ona i dodaje da joj je 4. maja 2023. stao ceo svet.
Suzani, kako kaže, najteže pada da gleda roditelje koji su ostali u praznoj kući. Dačina soba ostala je netaknuta, a dan ne prođe da ne uđu u nju.
Foto: Drustvene mreze
– Sa ovim se niko od nas nikada neće pomiriti. Najteže nam je palo kada je sve prošlo i kada sam u maminom telefonu videla da su se ona i Dača tog dana čuli 14 puta, od tada ponavlja da su tada pričali kao da su znali da se nikada više neće čuti i to me mnogo boli – kaže ona.
Krsnu slavu i ove godine porodica Todorović dočekala je bez svog najrođenijeg. Kako kaže Suzana, da su znali da će tog decembra 2022. godine biti poslednja godina kada su svi zajedno sedeli za slavskom trpezom, smejali bi se i grlili još jače nego što su to činili do kobnog 4. maja. Ona kaže da bez Dače nikada i ništa više neće biti isto, a oni će kao porodica činiti sve da ga i drugi pamte.
– Daču su svi voleli, voleli su druženja sa njim, a on je često umeo da sa raznih proslava ode ranije, jer je znao da kaže: “Kadgod je najlepše, nešto se desi”, a on se od problema uvek sklanjao, jednostavno je bio takav – prisetila se Suzana svog brata.
(Kurir)
Blic
