Region Danas
U Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti otvorena je u subotu veče sjajna retrospektivna izložba “Dado: Istorija prirode 1953-2000” autorke Amarant Zidon, ćerke umetnika Miodraga Dada Đurića (1933-2010), uz podršku SANU, fondacija “Plavo” i “Za srpski narod i državu”.
– Veoma sam srećna što otvaram prvu retrospektivu slikarstva mog oca. Morala je da se održi ovde, u Beogradu, jer je tu Dado izmislio svoj poseban stil, među svima toliko prepoznatljivom, sredinom 1950-ih, stvarajući dve velike slike “Biciklista” i “Sveta Bogorodica”. Zahvalna sam svima koji omogućili da se prikažu ova dela, među kojima se nalaze pravi dragulji. Takvo delo je, recimo, “Pokojni obućar” iz sedamdesetih godina, ili tri do sada javnosti nepoznata rada iz Muzeja savremene umetnosti, koja datiraju iz pedesetih. To su radovi “Porodica majmuna”, “Bikini” i “Vrteška”, rekla je Amarant, Dadova ćerka.
Veliki slikar se simbolično vratio u Beograd, gde je izgradio sebe kao umetnika, a obeležio je svojim radom i izrazom drugu polovinu 20. veka kod nas i u svetu.
– Umetnost je bila, u nemilosrdnom svetu zabrana i kanona, jedini slobodan prostor u koji sam, još kao dete, trupački uskočio – govorio je Miodrag Dado Đurić, koga su mnogi smatrali jednim od najznačajnih evropskih slikara druge polovine 20. veka.
Izložbu je otvorio je akademik Miodrag Marković, predsednik SANU za društvene i humanističke nauke, a na svečanosti, u prisustvu predsednika SANU Zorana Kneževića i poštovalaca Dadovog lika i dela, prisutnima su se obratili akademik Dušan Otašević, Amarant Zidon i predsednik Centra “Pompidu” Loran le Bon, a tu je bio i ministar kulture Nikola Selaković.
Izuzetan značaj stvaralaštva Đurića potvrđen je prisustvom njegovih radova u brojnim međunarodnim kolekcijama, među kojima je jedna od najznačajnijih kolekcija Centra Pompidu, Nacionalnog muzeja moderne umetnosti Francuske.
– Danas otkrivam, ne bez emocija, slike umetnika sa jedinstvenim rečnikom već uspostavljenim tokom godina koje je proveo u Beogradu pre dolaska u Francusku 1956. godine. Kroz izbor slika i ovo putovanje možemo da izmerimo dubinu i raznovrsnost snažnog dela, sa izuzetno savremenim akcentima. Dado je jedan od retkih umetnika koji je, poput Pikasa, uspeo da izmisli svoj stil, neponovljiv, a da se neprestano iznova izmišlja”, rekao je predsednik Centra Pompidu, Loren le Bon, dodavši: “Veoma sam srećan što Centar Pompidu poseduje tako značajnu Dadovu kolekciju, a posebno izuzetnu kolekciju crteža od kojih su neki prikazani baš ovde u Beogradu. Dadovo delo je oduvek kružilo svetom, i nastaviće, što je i sam dobro znao rekavši da se „vrednost slike može prepoznati tek 10, 30, 40, 50 godina nakon njenog stvaranja. Prašina mora pasti na platna da bismo mogli da procenimo njihov kvalitet.
Prisutnima se obratio i direktor Galerije SANU akademik Dušan Otašević, koji je podelio dvostruko zadovoljstvo povodom održavanja izložbe Dada Đurića kao i akademik Miodrag Marković koji je zvanično otvorio izložbu.
Ministarstvo kulture prepoznalo je značaj i podržalo izložbu upriličenu u Galeriji SANU koja, uz izuzetan dokumentarni video-materijal, predstavlja više od 50 radova Dada Đurića iz brojnih muzejskih i privatnih kolekcija, od kojih su neki prvi prikazani javnosti. Postavka mapira sve etape umetnikovog stvaralaštva – od beogradskog perioda i slike “Marko Čelebonović i sovac”, preko njegovog rada u Francuskoj i izlaganja u Americi, do poslednjih godina, kada grafiti i dečji crteži postaju deo njegovog grafičkog izraza, a murali, skulptura i digitalni kolaži mediji koji ga okupiraju.
Dadp Đurić Foto: Ministarstvo Kulture
Izložba je za posetioce otvorena do 2. marta 2025. godine.
