Region Danas
To znači, kaže on, da srce gubi volumen i snagu i polako i podmuklo dolazi do kliničkih znakova. Veliki je problem i to što pacijenti ne prepoznaju na vreme srčanu slabost, pa većina dođe kasno.
– Pacijent dođe na pregled već u stanju srčane slabosti koju toleriše, jer se adaptirao. On živi na polovini te istisne snage i to je uglavnom i najčešći razlog hospitalizacije pacijenata – kaže dr Simić.
Srčana slabost može imati mnogo vrsta i uzroka, ističe dr Simić.
– Najčešće je tercijarna dijagnoza koja se razvija nakon koronarne bolesti, akutnog infarkta miokarda, zatim i lečenja, otvaranja arterija, postavljanja stenta ili bajpasa. Nakon toga, tokom vremena, mogu se pojaviti znaci srčane slabosti – kaže dr Simić.
Drugi scenario, kaže dr Simić, uključuje virusne infekcije poput koksaki virusa ili Covid-19 koji zahvate srčani mišić i izazovu promene, što kod nekih pacijenata dovodi do pojave srčane slabosti.
50 odsto pacijenata umre u pet godina
– Simptomi srčane slabosti često se preklapaju sa problemom pluća. Imate čoveka koji se zamara, ima kratak dah, deluje da nema dovoljno kondicije, on ne prepoznaje te simptome. Veoma često tak pacijent i puši. Priča je jako kompleksna i veoma je važno ustanoviti srčanu slabost što ranije. Čak 50 odsto onih koji je imaju umre u pet godina! To je malignija priča od mase drugih malignih procesa – kaže dr Simić.
Prvi simptomi srčane slabosti i prvi alarm da se odmah javite lekaru:
- smanjena tolerancija napora
- zamaranje
- otežano kretanje
- gubitak vazduha
- povremene aritmije
– Tu su razni simptomi u grudnom košu koje pacijent do sada nije imao. Srčana bolest ima četiri stadijuma dok ne dođe do ozbiljnog problema kada pacijenti krenu da otiču, više ne mogu da spavaju na ravnom, podižu se na dva jastuka, često moraju da ustanu zbog kašlja i nemaju vazduha – kaže dr Simić.
Kada se simptomi registruju cilj je da se prvo smanje, a zatim da se smanji i smrtnost.
– Cilj je da se poboljša kvalitet života tih pacijenata kada ih dijagnostikujemo, međutim, veoma često jedino rešenje za takve pacijente je transplantacija. Međutim, sa dobrim lečenjem i dobrim praćenjem bolesti pacijent može dosta dugo da živi – kaže dr Simić.
Pacijent mora radikalno da menja način života, ističe dr Simić.
– Mora da smrša, ne sme da puši i mora da kontroliše masu parametara – kaže dr Simić.
Srbija Danas/Kurir
