Region Danas
Danas je u Leskovcu sahranjen mladić (17) koji je u sredu 27. novembra nasmrt pretučen kada se vraćao kući iz škole. Živeo je u hraniteljskoj porodici od 2011. godine, a za ubistvo je osumnjičen (18) koji je takođe imao teško detinjstvo.
Iza obrazloženja rešenja o oduzimanju starateljstva njegovoj majci da je grubo zanemarivala roditeljsko pravo, krije se šest godina patnje i manjka ljubavi sa kojima se suočavao ovaj mališan od svog rođenja. U šestoj godini dobio je priliku da nadoknadi sve ono što mu je nedostajalo u toplom domu svojih hranitelja.
Devet godina on je ove ljude doživljavao kao roditelje i ljubav sa kojom su ga obasipali uzvraćao istom merom. Za razliku od mnoge dece njegovog statusa koja prema rečima direktora Centra za socijalni rad u Leskovcu Predraga Momčilovića, često menjaju hraniteljske porodice, ovom dečaku je dom Veličkovića bio prvi i poslednji jer je sa hraniteljima razvio roditeljsku vezu.
Njegova smrt unela je nemerljivu tugu u ovaj topli dom gde Veličkovići odgajaju i starijeg brata ubijenog. Hranitelji su grcali u suzama zbog besmislene smrti svog miljenika kome su već nakupovali poklone za skorašnji rođendan koji nije stigao da proslavi.
“Boljeg deteta nije bilo, zračio je srećom”
Bio je omiljen u Ohridskom naselju u kome je odrastao o čemu svedoče iskrene suze žitelja ovog dela Leskovca. Njegova komšinica oplakivala ga je kao najbližeg rođaka.
Tvrdila je da boljeg deteta nije bilo, da je zračio srećom, da bi svakome koga bi sreo ulepšao dan, da je voleo da igra košarku te da se njenom ocu poverio da se zaljubio…. Bio je popularan u Školi za tekstil i dizajn gde je učio za modnog krojača.
Negde u dubini svesti u njemu je tinjala bol jer ga je majka odbacila pa je želeo da bude prihvaćen i nije se štedeo u pokušajima da bude uspešan. Direktor ove škole Bojan Stevanović baš tako ga je opisao pričajući o njegovim uspesima na krosu “RTS -a” na kojem je učestvovao dva puta te u timu školskih basketaša.
-Bio je omiljen i popularan među učenicima – kazao je Stevanović paleći jednu od mnogih sveća koje su gorele u školskom dvorištu u čast njihovog preminulog učenika. Reči u knjihi žalosti i brojne poruke kojima su sa njim opraštali njegovi školski drugovi”, potvrdile su da je A.I. u školi bio voljen.
Malo dalje rastao je osumnjičeni za ubistvo
Desetak kilometara dalje u selu Donja Stopanja odrastao je još jedan dečak koga je takođe majka napustila kada mu je bila najpotrebnija. Za razliku od ubijenog on je ostao u svom domu sa ocem, braćom i sestrama.
Šta je u njegovom životu krenulo po zlu, zbog čega je ovaj osamnaestogodišnjak brutalno pretukao mladića možda se nikada neće saznati jer se pred tužilaštvom branio ćutanjem. Ako je suditi po njegovoj odeći i objavama na društvenim mrežama u ovom mladom čoveku bilo je mnogo gneva i agresivnosti. Kapuljača i fantomka na licu, objave povezane sa kriminalnim delovanjem nagoveštavaju da je dečak imao psihopatološke poremećaje u ponašanju koje s obzirom da ih negira, njegova porodica nije ni pokušala da stavi pod kontrolu.
Družili su se
Ono što predsatavlja veliku enigmu je to što su se ova dva toliko različita dečaka družila, što je potvrdio i direktor škole Stevanović čiji je i ubica bio đak. Brat osumnjičenog za ubistvo je kazao da je ubijeni dečak bio na rođendanu te da su se zajedno provodili na roštiljijadi. Niko od mnogih Leskovčana, uključujući i hranitelje ubijenog nije znao za bilo kakvu zavadu nekadašnjih bliskih prijatelja.
Bili u zaklonjenom dvorištu
Da li je možda zavist dečaka koji nije imao snage da se izvuče iz sveta koji mu nije ništa obećavao ka drugu koji je bio omiljen i kome se smešila budućnost bila razlog za svirepi obračun, možda se nikada neće saznati. Ono što je do sada utvrđeno je da je ubica sa još jednim dečakom došao na motoru do Hemijske škole u Vlajkovićevoj ulici a da su se onda zajedno sa ubijenim našli u zaklonjenom dvorištu obližnje stambene zgrade. Sve ukazuje na to da je ubijeni tamo namerno odveden kako niko ne bi mogao da mu priskoči u pomoć što bi se sigurno desilo da je do obračuna došlo ispred zgrade u prometnoj ulici.
“Seo na njega i udarao ga u glavu”
Prema svedočenju dečka koji se zatekao u blizini, jedan dečak je od njega zatražio pomoć koja je za ubijenog bila zakasnela i uzaludna. Taj mališan, očevidac tragedije rekao je jednom momku je kazao da je ubica petnaestogodišnjaka udarcem oborio na zemlju a zatim seo na njega i udarao ga u glavu što je izazvalo kobne povrede.
Epilog ovog stravičnog događaja je jedan ugašen mladi život i još jedan koji najverovatnije nema budućnost. Tinejdžeru osumnjičenom za ubistvo preti kazna zatvora od pet do 15 godina koja doduše može biti ublažena jer je zločin izvršio kao mlađe punoletno lice. Ono što je poražavajuće u ovom događaju je njegova besmislenost i verovatno banalan razlog zbog koga je jedan dečak danas sahranjen, a drugi u pritvoru čeka istragu, optužnicu, suđenje i presudu.
Izvor: Srbija Danas/Telegraf
