OVOGA SE SRBI NAJVIŠE PLAŠE Istraživanje pokazalo: Evo ko je od komšija najhrabriji, među svima naglo porastao strah od jednog

Najveću zabrinutost kod stanovnika Centralne Evrope izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje, posle čega slede ekonomske teškoće i anksioznost zbog rata u Ukrajini, pokazao je Barometar straha 2024 organizacije CEPER za 12 zemalja širom regiona.

Foto: Vladimir Šporčić / Tanjug

Pitanja klimatskih promena i globalnog zagrevanja identifikovana su kao dominantno zabrinjavajuća u četiri zemlje – Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75).

U Severnoj Makedoniji, ekonomske teškoće vode na rang listi strahova sa izuzetno visokim indeksom od 3,86. Sličan trend je primetan i u Poljskoj (3,56) i Rumuniji (3,46), gde takođe dominira ekonomska nesigurnost.

Geopolitičke tenzije, posebno sukob Rusije i Ukrajine, dodatno su povećale nivo anksioznosti širom regiona.

Zabrinutost zbog “rata u susednoj zemlji” u stalnom je porastu, pa ako je 2020. godine 27 odsto ispitanika rat identifikovalo kao jednu od svojih najvećih briga, u 2024. godini skoro polovina ispitanika prijavila je značajnu zabrinutost zbog ove pretnje.

Bugarska je jedina zemlja u kojoj dominira strah od rata, dok Austrijance najviše plaše migracije.

Migracija je u Srbiji najmanje birana opcija, navodi se u saopštenju.

Ko se najmanje plaši od komšija

Generalno, prema indeksu zasnovanom na 11 identifikovanih strahova, Crnogorci se najmanje plaše (-0,53), dok je Severna Makedonija pokazala najviše straha (0,7).

Studija, takođe, naglašava da žene u regionu generalno prijavljuju viši nivo straha od muškaraca.

U kategoriji „rat u susednoj zemlji“ prosečan indeks kod žena je 3,39, u poređenju sa 2,99 kod muškaraca.

Barometar straha 2024. služi kao sredstvo za kreatore politika da bolje razumeju brige stanovništva regiona i efikasnije odgovore na zabrinutost izazvanu klimatskim promenama, ratnom pretnjom i ekonomskim izazovima, navodi se u saopštenju.

Istraživanje je provedeno u: Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj i Sloveniji.

Prikupljanje podataka trajalo je od 19. avgusta do 5. septembra ove godine. Anketa je sprovedena telefonom u svakoj zemlji, uz lične intervjue u Srbiji.

(N1)