Ukrajinci žele mir sa Rusijom, objavio je “Ekonomist”. Britanski list piše, pozivajući se na vojne izvore Kijeva, da ukrajinski vojnici žele okončanje rata, te da su spremni i na teritorijalne ustupke Rusiji u zamenu za prekid vatre.
“Ekonomist” navodi da se problemi ukrajinske vojske pogoršavaju zbog problema sa ljudstvom.
Bolesni i nesposobni
Odavno bez dobrovoljaca regrutacija je ispunila jedva dve trećine svog cilja, ističe ugledni britanski magazin.
– Situacija bi mogla da krene nepovratno nizbrdo do ovog proleća. Regruti koji su prisiljeni u vojnu službu, najčešće su stariji od 45 godina, nisu zdravi i nisu motivisani – kazao je neimenovani visoki ukrajinski oficir za “Ekonomist”.
Jedan komandir ukrajinskog bataljona dodao da mnogi prisilno regrutovani Ukrajinci dolaze na front sa lekarskim nalazima u kojima piše da nisu sposobni za borbu.
– Ponekad mi se čini da upravljam dnevnom bolnicom, a ne borbenom jedinicom – požalio se taj komandir.
Britanski list je naveo primer jednog regruta (51) sa dioptrijom plus devet, koji je i sam priznao da je bio iznenađen što je primljen u vojsku, budući da je poluslep.
Prema navodima “Ekonomista”, zbog tog problema pogoršanja situacije na bojnom polju i nedostatka rotacije mnogi ljudi na frontu strahuju da će povlačenje biti neizbežno. Sve to zajedno uzima danak u moralu ljudstva.
– Ova sistemska slabost podriva opšti moral, te je samo 30 odsto vojnika odlučno da nastavi da se bori do kraja, a sve više njih se ne protivi ideji da se odrekne teritorija – rekao je drugi oficir.
Komandant bataljona sa kodnim imenom “Lemberg” potvrdio je to.
– Godine 2022. bio sam spreman da zubima rastrgnem Ruse. Godinu kasnije, 2023, samo mi je bio potreban odmor. Ove godine? Skoro da me nije briga – izjavio je taj ukrajinski oficir.
Inače, ukrajinska kampanja opšte mobilizacije, koja je najavljena u februaru 2022. nakon eskalacije sukoba sa Rusijom, bila je poremećena široko rasprostranjenim izbegavanjem poziva za vojsku, kao i korupcijom u regrutnim centrima. Zbog toga je vojna policija bila primorana da lovi regrute po ulicama, kafićima, restoranima, tržnim centrima, teretanama i drugim javnim prostorima.
Takav pristup doveo je do toga da je više od 100.000 ukrajinskih vojnika dezertiralo ili napustilo svoje položaje bez dozvole od početka rata 2022. godine.
Potrebno 500.000 ljudi
U proleće ove godine suočena sa velikim žrtvama na bojnom polju, Ukrajina je snizila starosnu granicu za mobilizaciju sa 27 na 25 godina i povećala kazne za izbegavanje regrutacije. Pooštrena pravila o regrutaciji zahtevaju od muškaraca da se jave vlastima radi “provere podataka”, što često dovodi do toga da odmah budu stavljeni u službu i poslati na prvu liniju fronta.
Ranije ovog meseca ukrajinski poslanik Roman Kostenko procenio je da je zemlji potrebno dodatnih 500.000 vojnika da bi nadoknadili gubitke, dodajući da stopa mobilizacije Kijeva opada i da se to ne sme dogoditi.
Peskov: Evropa nije jedinstvena o slanju trupa u Ukrajinu
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da evropske elite nisu jednoglasne u ideji o slanju svojih trupa ili barem privatnih plaćenika u Ukrajinu. On je tako komentarisao pisanje francuskog lista “Mond” da evropski zvaničnici razgovaraju o mogućem slanju trupa u Ukrajinu ukoliko buduća američka administracija na čelu sa Donaldom Trampom bude blokirala podršku Kijevu.
– Znamo koliko su ti izveštaji istiniti. Ranije su se iznosile takve ideje iz raznih evropskih prestonica, ali su iznošeni i različiti protivargumenti, koji nisu išli u prilog toj ideji. Evropljani nemaju jedinstveno mišljenje o ovom pitanju, ali se pojavljuju usijane glave – kazao je Peskov.
Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook,
Instagram,
Youtube,
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na: