SA DUGOM KOSOM I BRADOM IZAŠAO PRED ŽANDARME Ovako se Legija predao posle 14 MESECI BEŽANJA: “Više nije mogao da izdrži, PUKAO JE”

Milorad Ulemek Legija se 2. maja 2004. godine predao nakon 14 meseci bekstva. Tada najtraženiji srpski begunac sada se nalazi iza rešetaka, a uprkos što je od predaje prošlo više od 20 godina, neki detalji su i dalje pod velom misterije.

Foto: Danilovic Dalibor / Ringier

Bivši načelnik UKP, Mile Novaković, jedan od vodećih ljudi akcije “Sablja”, koja je inspirisala seriju “Sablja”, ranije je ispričao da je nepoznato gde se Legija skrivao 14 meseci, ko su mu bili jataci, kada je ponovo došao u kuću u Filmskom gradu…

Foto: Predrag Dedijer / Ringier

– Legija je, bez insistiranja da priča o tome, samo rekao da se sve vreme krio u kući, u tajnoj prostoriji u koju je ulazio kroz ormar. Jedino je sigurno da je na dan predaje, u popodnevnim časovima, izašao iz svoje kuće na ulicu i predstavio se obezbeđenju Žandarmerije – rekao je ranije Novaković.

Prema njegovim rečima, Legijina supruga Aleksandra je tog dana otišla sa decom u posetu rođacima u Vukovar, gde je rođena, da bi iskoristila prvomajske praznike.

– Kad ona nije bila u kući, Legiju je opsluživao njen brat od strica. Živeo je sa njima. Zašto se Legija predao? Najverovatniji razlog je što više nije mogao da izdrži. Pukao je – rekao je Novaković.

Kako je tvrdio Novaković, on veruje da je Legija “pukao” jer je odjednom postao ograničen u kretanju, a prethodno je svuda vrata otvarao nogom. To je radio čak, kako je rekao, i u Vladi Srbije.

Dan hapšenja

Novaković je potom otkrio detalje hapšenja.

– Kažu da je bio pripit, možda i naduvan. Bradat, s dugačkom kosom, kada se pojavio ispred kuće, uplašio je pripadnike Žandarmerije. U strahu koji ih je blokirao, povukli su se nekoliko metara. Izvukli su pištolje i držali ga na nišanu. Aleksandrin rođak nije uspeo da ga zadrži. Panično je zvao Aleksandru: “Izašao je ispred zgrade, hoće da se preda”. Ostavila je decu, sela u džip i pojurila nazad, tražeći da razgovara s njim, da pokuša da ga ubedi. Odbijao je razgovor. Od pripadnika Žandarmerije je zatražio da zovu komandanta Žandarmerije Gurija i rekao im: “Šta ste se us*ali kao pi*ke?”.

Potom je razgovor sa Legijom trajao do zore. Kako je naveo Novaković, iza zatvorenih vrata pao je veliki, neočekivani dogovor: “Sve ću da vam ispričam o Ðinđiću, Čedi, Bebi, drogi, heroinu”.

Brojni propusti

– Oni nisu znali – ili nisu hteli, verovatno ni ministar pravde – da je bila zakonska obaveza da Legiju predaju potražiocu i, u najkraćem roku, odvezu u CZ. Sa takvim licem, bez dozvole nadležnog organa koji je raspisao potragu, niko nije smeo da razgovara – naveo je Novaković.

Foto: Dalibor Danilović / RAS Srbija

On je dodao da ovo nije bio jedini propust kobnog dana.

– Ovo je bio jedinstven primer u policijskoj praksi da je uhapšen begunac broj jedan u istoriji našeg pravosuđa, a da se zabrani da uviđajna ekipa ode u kuću, nađe to navodno skrovište, foto-dokumentuje, potvrdi celu njegovu priču… Pitanje je šta bi se tu sve našlo… Tu bi se sigurno utvrdilo i koliko je boravio u kući. Međutim, odgovor iz vrha MUP je bio – “Ma, to sada nije važno“. Niko nije razgovarao ni sa Aleksandrom, ni s rođakom koji ga je čuvao – tvrdi Mile Novaković zaključujući da ovakve omaške nisu smele da se dogode.