Beč i energetska tranzicija: Od ugradnje solarnih panela do realizacije ideja građana, a evo zašto u jednom postrojenju kažu da zaštita klime u Beču počinje u toaletu! (FOTO, VIDEO)

Beč, svestan klimatskih promena koje su pogodile svaki kutak naše planete, uveliko se nalazi u energetskoj tranziciji i na dobrom je putu da ostvari pre četiri godine zacrtan ambiciozan plan – da do 2040. godine bude potpuno energetski neutralan putem zamene fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije u zagrevanju zgrada. Ali to je samo jedan deo sveobuhvatne energetske tranzicije.

“Fosilna goriva za grejanje prostora biće prošlost od 2040. godine”

Jirgen Černohorski, član bečkog gradskog veća odgovoran za klimu, životnu sredinu i demokratiju

– Naša vizija je jasna: Od 2040. godine, svi objekti u Beču će biti grejani i, gde je potrebno, hlađeni korišćenjem klimatski neutralnih, bezemisijskih i obnovljivih tehnologija. Fosilna goriva za grejanje prostora biće prošlost od 2040. godine! – izjavio je Jirgen Černohorski, član bečkog gradskog veća odgovoran za klimu, životnu sredinu i demokratiju u razgovoru sa novinarima i naglasio se je suočavanje sa klimatskim promenama jedan od najvećih izazova današnjice, a ovaj projekat jedan od najvećih prioriteta bečke gradske vlade.

Kako je ranije objavljeno u bečkim medijima, gradske vlasti planiraju da investiraju više od 30 milijardi evra u ovu tranziciju.

A odakle krenuti i dati primer ostalima, nego od sebe, odnosno iz svoje kuće.

Fotonaponski sistem na krovu gradske većnice

Fotonaponski sistem na krovu Rathausa, odnosno zgrade gradske skupštine ili većnice počeo je sa radom prošle godine, kada su na krovu ove, više od 150 godina stare zgrade, postavljeni solarni paneli.

Impresivna neogotička zgrada Gradske većnice u Beču izgrađena je tokom 1870. i 1880. godina za vreme Austrougarske. Međutim, 572 solarna modula koja čine kompletan PV (photovoltaic system – fotonaponski sistem) nikako ne narušava njenu izvornu lepotu – ništa od toga nije vidljivo sa zemlje, kako ne bi narušilo autentičan izgled građevine, koja je kulturni spomenik. Solarni paneli se mogu videti samo iz drona ili aviona.

Ili ako šetate po krovu ove stare neogotičke lepotice:

Što se tiče kapaciteta proizvodnje energije, prinos je oko 223,000 kilovat-časova, što je dovoljno za snabdevanje energetskih potreba 110 domaćinstava. Proizvodnja obnovljive energije rezultiraće godišnjom uštedom CO2 od oko 130 tona.

Besplatni gradski servis za konsultacije oko renoviranja

A šta ako bi neko od građana Beča hteo isto to na svom krovu. I da li je to uopšte isplativ izbor obnovljive energije u konkretnom slučaju… Na ova i sva druga pitanja, svaki građanin Beča koji želi da renovira svoju kuću ili komšije čitavu zgradu, odgovor može da dobije u gradskom servisu “Hauskunft”. Sve konsultacije sa stručnjacima, po potrebi i izrada projekta, sve što je potrebno, građani Beča ovde dobijaju potpuno besplatno. I tako već 40 godina, koliko ovaj servis postoji.

Na pitanje upućeno stručnjacima ovog gradskog servisa, da li su u obavezi da svakom građaninu koji ih kontaktira pruže odgovor i konkretne smernice, stručnjaci “Hauskunft-a” odgovaraju: “Ne samo da nam je to obaveza, mi to i želimo, jer to svima nama, celokupnom društvu, svim građanima Beča ide u korist”. Građani ovde mogu da se savetuju telefonski, mejlom ili da dođu lično na zakazane konsultacije, a stručnjaci koji savetuju su arhitekte, planeri, menadžeri nekretnina…

Evo ilustracije kroz jedan primer. Recimo, jedan građanin Beča živi u kući i želi na svom krovu da instalira solarne panele i ima dilemu da li je to najbolji i najisplativiji izbor obnovljive energije u njegovom slučaju. Stručnjaci će preko virtuelne mape da zumiraju baš njegovo dvorište, da simuliraju kretanje sunčeve svetlosti tokom dana po krovu njegove kuće, uzmu u obzir senke od krošnji drveća ili okolnih zgrada i da mu, na osnovu svega toga kažu da li mu se uopšte isplati ugradnja solarnih panela. Odnosno, da li oni prema položaju njegovog krova mogu da prime dovoljnu količinu sunčeve energije ili ne.

Kako građani mogu da učestvuju – od ideje do odluke i realizacije

Celokupnom energetskom tranzicijom u Beču, njenim planiranjem i realizacijom, bavi se veliki broj stručnjaka, ali,ono što je zanimljivo, to je da svaki građanin Beča može da doprinese svojom idejom za bolji izgled svoje zajednice.

Grad Beč, tako, u svom sastavu od pre dve godine ima formiran poseban tim za klimu, gde građani zajedno sa stručnjacima odlučuju koje će ekološke projekte da realizuju u svom komšiluku. Projekat je započeo 2022. godine u tri bečka okruga – petom, jedanaestom i šesnaestom, da bi se proširio i na još nekoliko ostalih, a plan je da se potom proširi na sve bečke okruge. Za realizaciju projekata na raspolaganju je oko 20 evra po stanovniku.

Građani koji su u žiriju glasaju za određene ideje, za svaku koju odbiju, moraju da navedu obrazloženje

Proces Bečkog tima za klimu, kako se zvanično zove, sastoji se od više faza. U aprilu i maju, svi građani Beča mogu da prijave svoje ideje onlajn, slanjem razglednice sa idejom ili lično na „danima akcije“ koji se organizuju u okruzima. Obično negde na otvorenom i to je svojevrsni hepening za komšije, način okupljanja i druženja.

Ta ideja može da bude bukvalno napisana u jednoj rečenici, a ono što je uslov, jeste da ona ima iza cilj korišćenje obnovljivih izvora energije i da tako doprinosi energetskoj tranziciji. Takođe, da čine javni prostor otpornim na klimu ili podržavaju održivost u svakodnevnom životu, na primer podizanjem svesti ili smanjenjem otpada.

Na ovakvim karticama građani Beča mogu da napišu jednu ili više ideja za njihov komšiluk a koje imaju ekološku komponentu

U junu i julu, stručnjaci iz grada Beča ispituju predloge na njihovu izvodljivost i delotvornost koristeći katalog kriterijuma. U sledećem koraku, stručnjaci zajedno sa autorima, na radionicama te njihove ideje pretaču u projekt. U novembru nasumično izvučena reprezentativna grupa stanovnika, koja postaje praktično žiri, odlučuje o pobedničkim projektima, koje će Grad Beč realizovati u roku od 2 godine.

Primeri nekih od realizovanih ideja: Biciklistička ulica, ozelenjavanje blokova između zgrada... — Primeri nekih od realizovanih ideja: Biciklistička ulica, ozelenjavanje blokova između zgrada…

Koliko su građani zainteresovani za učešće u aktivnom poboljšanju svog komšiluka, najbolje govori podatak da je samo tokom 2022 godine iz ona prvi tri okruga koja su učestvovala u programu, pristiglo čak 1.100 ideja. Njih 232 je prošlo u naredni, uži krug, a u narednoj fazi, predlozi su pretvoreni u 102 početna nacrta projekta. Tri reprezentativna žirija iz okruga odabrala su 19 pobedničkih projekata. Nadležne službe Grada Beča ih sprovode od 2023. godine i mnogi su već realizovani.

Građani imaju najrazličitije ideje i najbolje i znaju šta je potrebno njihovom kraju. Neke od ideja koje su se našle među pobedničkim su recimo projekti ozelenjavanja fasada ili ozelenjavanje cele stambene zone, gradnja fontane i sadnja drveća na mestu golog betona, bolje biciklističke veze ili recimo, zatvaranje određene ulice za saobraćaj i pretvaranje u biciklističku ulicu…

Prečišćavanje otpadnih voda

Mnogo toga povezuje Beograd i Beč, između ostalog i Dunav i zbog onog što Beč ispušta u ovu veliku reku, dobro je što je naša prestonica nizvodno.

U Beču postoji ogromno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, kompanija “EbsWien”, koja je sto posto u vlasništvu Grada Beča. Čitavo postrojenje pokriva površinu od 490.000 metara kvadratnih, što ga čini većim od Vatikana. Sa kapacitetom od 4 miliona ekvivalenata stanovnika (PE), postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Beču je ubedljivo najveće u Austriji i među prvih 5 u EU.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Beču prečišćava otpadne vode iz domaćinstava, trgovine i industrije.
Oko 6,000 litara (6 m³) otpadnih voda ulazi u postrojenje svake sekunde, što je otprilike jednako zapremini 150 kada.
Oko 200 miliona m³ otpadnih voda se prečisti svake godine.
Nakon mehaničkog prečišćavanja, proces prečišćavanja se zasniva na prirodi: U dva biološka koraka uklanjamo zagađivače poput ugljenika, azota i fosfora.
Nakon 20 sati, prečišćena otpadna voda se ispušta u Dunavski kanal i Dunav.

Levo je kakav voda uđe u sistem, a desno, prerađena kakva izađe: Prečišćenja, prilično bistra odlazi u Dunav

Prečišćavanje otpadnih voda na visokom tehničkom nivou zahteva trošenje puno energije. U ovoj gradskoj kompaniji zato su godinama razmišljali kako da za taj zahtevan postupak koriste što više obnovljive energije, te su na samoj lokaciji postrojenja energiju počeli da proizvode preko solarnih panela, hidroelektrana i uz pomoć vetra, ali i uz ostale brojne mere za povećanje energetske efikasnosti.

Uzorci u različitim fazama prečišćavanja otpadnih voda

A onda su otišli korak dalje, izgradnjom novog, savremenog postrojenja koji, najprostije rečeno, fekalije pretvara u energiju.

Sa projektom E_OS – Energetska optimizacija prečišćavanja ulja, EbsWien je napravio odlučujući korak dalje: Korištenjem obnovljivog izvora energije – kanalizacionog gasa, od 2021. godine sva energija potrebna za prečišćavanje otpadnih voda može se sada u potpunosti proizvoditi na lokaciji postrojenja.

Bečka stanica za prečišćavanje otpadnih voda je stoga takođe prava eko-elektrana. Čak i proizvodi višak čiste električne energije i čiste toplote, koji se zatim šalje u odgovarajuće mreže.

Praktično, preradom kanalizacionog mulja, ne samo da otpadne vode prečišćene odlaze u Duvan, već taj proces stvara i energiju! Zato u ovom preduzeću vole da kažu da zaštita klime u Beču počinje u toaletu! Tako i ilustruju – muškarcem koji sedi na WC šolji na koju je prikačena sijalica koja svetli!

Ovo gradsko postrojenje, tako je praktično jedan samoodrživ, ekološki sistem, višestruko koristan.

Sa decom o važnosti ekologije od najranijeg uzrasta

Podizanje ekološke svesti proces je kome se u Beču pridaje velika pažnja i to od najranijeg uzrasta – o tome se govori još u vrtiću pa na dalje. I o tome su razmišljali u ovom gradskom postrojenju pa su napravili edukativni centar.

Ovde organizovano dolaze predškolci i đaci, imaju vođene ture gde mogu na veoma zanimljiv način da saznaju sve o tome “kako kaka putuje”, zašto je važno u WC šolju ne bacati ništa osim toalet papira i naravno onog osnovnog čemu WC šolja i služi, kako se uz pomoć kanalizacionog gasa dobija električna energija…

Ono što i najmlađima, ali i starijima, prvo privuče pažnju, jeste maketa celog postrojenja napravljena od čak 480.000 lego kockica!

Blic

Region Danas