KAKO ĆE PUTIN DA ODGOVORI Svet strepi od odmazde Kremlja zbog ATACMS raketa: Ima nekoliko opcija, ali ova će mu biti PRVI IZBOR

Otkako je američki predsednik Džo Bajden dao zeleno svetlo Kijevu da koristi njihove dalekometne rakete za mete duboko u ruskoj teritoriji, rat u Ukrajini preti da žestoko eskalira, dok se i dalje čeka na odgovor predsednika Rusije Vladimira Putina.

Foto: MARK GARLICK Sciencephoto Profimedia / Ringier

Ukrajina je ubrzo nakon Bajednove dozvole izvela udar sa šest balističkih raketa ATACMS na ruski vojni objekt u Karačevu u regionu Brjanska, a dan kasnije je po prvi put lansirala britansko-francuski projektil “storm šedou” (SCALP) na mete unutar Rusije.

Temperatura na frontu u istočnoj Evropi, u ratu koji je u utorak ušao u svoj hiljaditi dan, dodatno je skočila nakon što je Ukrajina u četvrtak optužila Rusiju da je napala grad Dnjepar interkontinentalnim balističkim projektilom (ICBM). Prema “Gardijanu”, ovo je prvi put da se u sukobu pominje upotreba oružja koje gađa ciljeve na velikoj udaljenosti i da nosi konvencionalno ili nuklearno punjenje.

Dok je portparol Kremlja odbio da komentariše ove navode, jedan zapadni zvaničnik rekao je CNN-u da je projektil upotrebljen u napadu na Dnjepar bio balistički projektil, ali ne i interkontinentalni balistički projektil.

S druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio je da su u toku ispitivanja ruske rakete koja je ispaljena na Ukrajinu, ali da je verovatno reč o interkontinentalnoj balističkoj raketi.

“Danas je ispaljena nova ruska raketa. Sve karakteristike poput brzine i visine, ukazuju na to da je u pitanju interkontinentalna balistička raketa. Ispitivanja rakete su u toku. Očigledno je da (ruski predsednik Vladimir) Putin koristi Ukrajinu kao poligon. Očigledno je da se Putin plaši kada je oko njega jednostavno normalan život. Kad ljudi samo imaju dostojanstvo. Kada država samo hoće i ima pravo da bude nezavisna”, naveo je Zelenski na Fejsbuku.

Moskva je u međuvremenu, nakon Bajdenove odluke, izmenila svoju nuklearnu doktrinu, nakon čega su globalne nuklearne tenzije i pretnja od trećeg svetskog rata, naravno, skočile.

Kako će Rusija da odgovori na ATACMS-e i “storm šedou?

Rusija smatra da je Bajdenova dozvola korak ka direktnom učešću NATO-a u ratu, a neki ruski zvaničnici čak govore o mogućnosti trećeg svetskog rata. Tri evropske zemlje već se pripremaju za rat i savetuju svoje građane kako da se ponašaju u slučaju krize.

Moskva je zapretila odmazdom zbog dozvola SAD i Britanije Kijevu da koristi njihove dalekometne projektile na mete unutar Rusije i upozorila da ništa nije van stola, piše “Gardijan”.

Eskalirajuća dešavanja u kratkom roku na ukrajinskom frontu, svega dva meseca od ulaska u Belu kuću Bajdenovog naslednika Donalda Trampa – koji inače kritikuje obim američke pomoći Kijevu, a ranije je tvrdio da bi okončao rat “za jedan dan” – otvaraju pitanje koliko je daleko Putin spreman da ode?

Koliko je verovatno da bi Rusija upotrebila nuklearno oružje u ratu u Ukrajini?

Kremlj je već koristio svoj strateški arsenal tokom ukrajinskog sukoba, u pokušaju da odvrati Zapad od učešća u ratu. Ali uprkos svim pretnjama, SAD su rekle da nisu videle znake neobičnog kretanja na ruskom skladištu nuklearnog oružja, što sugeriše da nije došlo do promene u fizičkom pozicioniranju taktičkih bojevih glava, piše “Gardijan”.

Većina stručnjaka smatra da je upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije za sada malo verovatna. Ali, to je ipak opcija koja se ne može isključiti.

Foto: EyePress News / Shutterstock Editorial / Profimedia

Pavel Podvig, viši istraživač Instituta Ujedinjenih nacija za istraživanje razoružanja, ne veruje da je korišćenje nuklearne bombe u Ukrajini na listi opcija Moskve “pre svega zato što to ne bi pomoglo u postizanju bilo kakvih vojnih ciljeva, a Rusija u ovom trenutku napreduje”. Takođe, upotreba nuklearnog oružja u sukobu, prvi put od 1945, ujedinila bi većinu sveta protiv Rusije, kaže on.

– Dakle to bi bila ozbiljna kocka. Ali, ne mogu da isključim da je Kremlj spreman da rizikuje. Posebno ako Moskva oseća da može da računa na slab odgovor. Ne znamo da li može – rekao je on.

Vojni stručnjak Jurij Fedorov smatra da će Putin pokušati da izbegne ozbiljnu konfrontaciju s zapadnim zemljama uoči pregovora s Trampom, te da će rat nastaviti konvencionalnim, a ne atomskim oružjem, piše “Dojče vele” (DW).

– Naime, njegov cilj je politički – neutralni status Ukrajine – rekao je on i dodao da će Putin pokušati da ruskom establišmentu i narodu “proda tu pobedu“, pošto dobije predah za ponovno popunjavanje zaliha oružja.

Foto: Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo / Tanjug/AP

Koji su drugi načini na koje Moskva može da odgovori Zapadu?

Rusija se pokazala umešnom u upotrebi hibridnih taktika u “sivoj zoni” između rata i mira protiv svojih neprijatelja, navodi “Gardijan”. Prema Fedorovu, odgovor Kremlja će se odraziti u zaoštravanju hibridnog rata, uključujući sabotaže.

U ponedeljak su finske vlasti rekle da je kabl za prenos podataka ispod Baltičkog mora, između Finske i Nemačke, prekinut a da se uzrok toga istražuje. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus tvrdi da je u pitanju sabotaža, dok stručnjaci ne isključuju mogućnost da je Rusija umešana u incident. Fedorov je rekao da bi Moskva od hibridnih taktika mogla da sprovede diverzije u zemljama poput Poljske, Nemačke ili u baltičkim zemljama koje su još uvek verni saveznici Ukrajine, a neke od njih se mogu pokazati kao zemlje iza „linije fronta“ pri daljoj eskalaciji rata. Pritom bi, prema Fedorovu, cilj diverzija pre moglo da bude nanošenje političke, a manje vojne štete.

– To je naravno povezano sa troškovima obnove, ali Moskva istovremeno traži način da našteti prestižu i vojnom potencijalu NATO-a i SAD – rekao je on.

Politikolog Anton Barbašin smatra da će upotreba zapadnih balističkih raketa za udare na ruskoj teritoriji proći bez bitnih posledica, uprkos pojačanoj „nuklearnoj“ retorici Kremlja. On očekuje da će Kremlj pojačati postojeće metode uticaja na zapadne zemlje i Ukrajinu, na primer, sabotažama i diverzijama u vojnim objektima.

Šta je sa drugim oružjem?

Fedorov se plaši da bi Moskva na prekoračenje „crvene linije“ mogla da reaguje upotrebom termobaričke bombe protiv mirnih ukrajinskih gradova, piše DW. Takve eksplozije izazivaju razorni talas i temperature do 2.000 stepeni. Fedorov je rekao da su posledice upotrebe takvog oružja slične onima od atomske bombe.

Rusija je navodno prvi put upotrebila termobaričko oružje ODAB-1500 u napadu na region Sumi u martu:

Termobaričku municiju ruska armija je upotrebljavala na teritoriji Ukrajine u bacaču plamena “suncopek”, ali protiv vojnih ciljeva, ukazuje DW.

– Kad bi pogodili naseljena mesta, broj žrtva bi mogao da bude čak deset do petnaest puta veći – rekao je Fedorov.