Igrano ostvarenje “Virdžina” iz 1991. godine, reditelja Srđana Karanovića, digitalno je restaurisano u okviru projekta “A1 Kinoteka”, a nova kopija premijerno je prikazana u Jugoslovenskoj kinoteci. Događaju koji je obeležio trenutak kada je ovaj film trajno sačuvan za buduće generacije prisustvovali su i njegovi glavni protagonisti Marta Keler, Miodrag Krivokapić i Slađana Bebić, kao i čuveni reditelj Srđan Karanović, kog je publika u prepunoj sali pozdravila gromoglasnim aplauzom.
– Film “Virdžina” sanjao sam i pripremao deset godina, a snimao u doba početka raspada Jugoslavije, i to baš na mestu gde je možda to počelo, u okolini Knina. O raznim avanturama, doživljajima i nedaćama tokom tog procesa moglo bi dugo da se priča – počeo je Karanović, čiji razgovor sa Stefanom Arsenijevićem, iz knjige “Malo iznad tla”, baš o ovom filmu prenosi i novembarski broj Kinoteke.
Zanimljivo je podsetiti na jedno od sećanja reditelja o tome kako je došao na ideju da snimi ovaj film. Nakon članaka koji je njegov otac čitao u jednim novinama, a koji je pisao o mladoj Albanki osuđenoj da život provede kao muško, Karanović nije prestao da misli o tom događaju.
Inače, radnja filma “Virdžina” odvija se krajem 19. veka u jednom zabitnom selu Kninske Krajine. Porodice bez muškog potomstva smatrane su ukletim i osuđenim na propast. Da bi se spasle prokletstva, te porodice su jedno od ženske dece proglašavale “virdžinom”, tj. muškarcem, skrivajući istinu kao porodičnu tajnu.
– Što se tiče ideje ovog filma, činilo mi se da je priča o devojčici koju teraju da bude muško, a koja to ne želi, nego želi da bude ono što jeste, u stvari priča o onome što i mi u svojim životima i sazrevanjima uvek želimo i čemu težimo – da nas okolina pusti da budemo ono što jesmo, a ne što bi ta okolina htela da budemo – dodao je Karanović.
– Raduje me što razni ljudi čak i u svetu pamte taj film još iz vremena kada se pojavio na festivalima i što misle da je i danas aktuelan. Ponosan sam na njega, ali i na trud svih članova ekipe iz sada bivše Jugoslavije koji su se vrlo zdušno, zajedno sa mnom, borili za njega i uspeli da ta priča bude ispričana.
Za naslovnu ulogu izabrana je Marta Keler, koja je nagrađena i priznanjem Feliks Evropske filmske akademije u Berlinu 1991. godine.
– To je bila vrlo ozbiljna priča jednog deteta, odnosno devojčice koja je sa 15 godina dobila tako značajnu nagradu, a koja nije bila svesna kako treba da se ponaša, kako da nosi tu slavu. Bilo mi je vrlo neobično, čudno. Ipak, izgleda da sam dobro istrajala čim sam i dalje u ovoj profesiji – rekla je Marta Keler.
Oca joj je igrao Miodrag Krivokapić, koji je rekao da je “Virdžina” za njega nešto posebno.
– Bilo je to neverovatno iskustvo. Snimali smo ga šest meseci i sve nas je “tuklo”, od politike, društvenih okolnosti, do bura i vetrova, zemljotresa. Sve je nekako bilo protiv tog filma, a s druge strane, to je jedna od najboljih filmskih ekipa koju sam dosad imao. Neverovatno društvo posvećenika. Naravno, to uvek ide od glave. Điđa je to sve skupa držao, imao je neverovatno strpljenje i samopouzdanje. Snimanje smo dva-tri puta prekidali, ali uspeli smo da ga završimo i ponosan sam na taj film – izjavio je Krivokapić.
Nekada provokativan, a danas aktuelan
“Virdžina” je već 35. film koji je digitalno restaurisan u proteklih sedam godina u okviru projekta “A1 Kinoteka”, ali i peto restaurisano Karanovićevo ostvarenje, uz “Miris poljskog cveća”, “Petrijin venac”, “Nešto između” i “Za sada bez dobrog naslova”.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je da u vezi s “Virdžinom”postoje brojni kurioziteti.
– Između ostalog, smatra se da je to poslednji jugoslovenski film. Te daleke 1991. godine, u vremenu kada je nastao, delovao je vrlo provokativno, a danas, u kontekstu savremenih filmskih tokova, čini se aktuelnim i može proizvesti nova čitanja – rekao je Pantelić.
Kurir.rs, I. M.
Serija “Sablja” i dalje je tema